Čačak – Danas se obeleževa Međunarodni dan metanlnog zdravlja, ali to je oblast o kojoj bi trebalo da se priča svih 12 meseci, a ne samo jedan dan u godini. Poslednjih godina mladi širom sveta, pa tako i mladi u Čačku izloženi su brojnim izazovima kada je u pitanju mentalno zdravlje. To je tema o kojoj se sada sve češće i otvorenije priča i tema koja za razliku od nekog ranijeg perioda više nije tabu. Brojni su izazovi sa kojima se mladi danas suočavaju, a učenici Saobraćajno-mašinske škole iz grada na Moravi otkrivaju neke od njih.
- Po mom mišljenju, na mentalno zdravlje najviše može da utiče okruženje u kojem se dete nalazi, kao i briga da li će biti prihvaćeno od strane drugara i kako će se oni ponašati prema njemu. Imao sam dosta takvih slučajeva, gde je neko u društvu odbačen. Ja lično uvek sam se trudio da prema svakome sa kim se družim budem korektan i da ga ispoštujem. Ne treba nikoga odbacivati niti se prema nekome ponašati kao da manje vredi od drugih, rekao je za RINU Aleksandar Blagojević, učenik na smeru mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje.
Prema rečima, Tanje Marković, psihološkinje u Mašinsko-saobraćajnoj školi, na mentalno zdravlje adolescenata, kao i dece uopšte, utiče više faktora. Utiče genetika, ali i uslovi u porodici. Ukoliko u porodici postoje prihvatanje, razumevanje, komunikacija, poverenje i dobri odnosi, posledice po mentalno zdravlje biće manje, čak i ako dođe do sukoba ili problema u vršnjačkoj grupi.
Međutim, dodaje da je u adolescenciji veoma važan uticaj vršnjačke grupe. Adolescenti imaju snažnu potrebu da budu prihvaćeni među vršnjacima. Zbog toga su opasne i društvene mreže, izazovi i sve ono što one danas nose. Mladi zbog potrebe za prihvatanjem nekada budu spremni na razne stvari. Naravno, i škola ima veliki uticaj, ali su vršnjaci u ovom uzrastu posebno važni.
- Postoje dve najčešće situacije kada se srednjoškolci obraćaju školskom psihologu. Nekada ih pošalju predmetni nastavnici ili odeljenske starešine, najčešće zbog neprimerenog ponašanja na času, izostanaka ili slabih ocena. Kada učenici sami dođu, najčešće su u pitanju anksioznost, sukobi u vršnjačkoj grupi, problemi u porodici, loši porodični odnosi ili nerazumevanje. Sve je više učenika koji imaju anksioznost i panične napade. Nekada te probleme možemo da rešimo u okviru škole, razgovorom i uključivanjem roditelja. Međutim, vrlo često je potrebno uključiti i druge institucije, odnosno učenici moraju da potraže pomoć u dečjem dispanzeru, kod specijaliste medicinske psihologije ili kod dečjeg psihijatra, izjavila je psihološkinja.
Na pitanje kako škola može da prepozna da je učeniku potrebna psihološka podrška, kaže da je to vidino kroz promenu ponašanja.
- Ako je učenik bio miran, redovno izvršavao zadatke i odjednom postane buntovan, to je signal da se nešto desilo. To može biti sukob sa vršnjacima, problem u porodici, razvod roditelja, smrt člana porodice, nasilje ili neka druga teška situacija. Promena može da ide i u suprotnom smeru. Ako je učenik ranije bio buntovan, aktivan i stalno se javljao, a onda se odjednom povuče, postane ćutljiv i miran, i to je znak da nešto nije u redu. Učenici se nekada i sami jave kada prepoznaju problem. Najčešće su to ljubavni problemi, što je u tom uzrastu očekivano, ali često budu i anksioznost, nesigurnost, neprihvatanje od strane vršnjaka, ismevanje, odbacivanje, loši porodični odnosi, nerazumevanje kod kuće i sukobi sa autoritetom. Porodica ima ključnu ulogu u ranom preoznavanju određenih simptoma, naglašava Marković.
Takođe, društvene mreže postale su neizostavan deo svakodnevnog života, posebno među mladima. One omogućavaju brzu komunikaciju, razmenu informacija, učenje i povezivanje sa ljudima iz različitih delova sveta. Međutim, društvene mreže imaju i svoju drugu stranu. Prekomerno korišćenje može dovesti do zavisnosti, manjka koncentracije, poremećaja sna i smanjenja direktne komunikacije sa porodicom i prijateljima.
Zbog toga je jako važno u današnjoj digitalnoj eri razvijati svest o odgovornom korišćenju društvenih mreža. Roditelji, škole i institucije imaju važnu ulogu u edukaciji mladih o bezbednosti na internetu, prepoznavanju lažnih informacija i postavljanju zdravih granica kada je u pitanju vreme provedeno na mrežama. Kada se koriste promišljeno i umereno, društvene mreže mogu biti koristan alat za učenje, povezivanje i lični razvoj, umesto izvor problema.
- Pozitivno je to što su informacije lako i brzo dostupne. Mladi mogu brzo da saznaju ono što ih zanima, da se lakše dogovore sa drugovima, da komuniciraju i organizuju korisno provođenje slobodnog vremena. Negativno je to što mnogo sati provode na društvenim mrežama. Zbog toga im opada koncentracija, opada pažnja, nemaju strpljenja i sve teže mogu da gledaju, na primer, film koji traje dva sata. Nedostatak pažnje i koncentracije odražava se i na učenje i na ponašanje u učionici. Posebno su opasni izazovi na društvenim mrežama, jer mladi zbog njih mogu da dovedu i svoj život u opasnost, poručila je Tanja Marković, psihološkinja u Mašinsko-saobraćajnoj školi.
