On je i univerzitetski profesor i zanatlija: Redžep iz Novog Pazara čuva tradiciju u takozvanom Zlatnom sokaku, iako je zarada dobra slabo ko hoće u šegrte (FOTO)(VIDEO)

Novi Pazar - U srcu Novog Pazara, u staroj čaršiji, zlatarska radnja Redžepa Škrijelja pulsira tradicijom i umetničkim duhom. Škrijelj je univerzitetski profesor, istoričar, književnik, ali i zaljubljenik u zanate.

On zabrinuto naglašava da je pitanje opstanka zanata u Srbiji ključno.

- Zanati se suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Dok tehnologija napreduje, tradicionalne veštine polako izumiru. Da li ćemo sve svesti na kompjutere? Mi moramo da zaštitimo zanat, ne samo kao tradiciju, već i kao deo naše kulture", ističe on.

Najviše posetilaca stiže vikendom

Slobodno vreme, uglavnom provodi u svojoj zlatari u, takozvanom, Zlatnom sokaku, gde se kao niska đerdana jedna na drugu naslanjaju zlatare sa najsjajnijim izlozima u regionu.

Kažu zlato koje se ovde prodaje je najkvalitetnije, pa kupci dolaze sa svih strana.

- Mi smo možda zanimljivi i zbog nešto nižih cena u odnosu na druge gradove, a ne odstupamo mnogo ni u modnim detaljima. Zbog toga dolazi veliki broj ljudi iz različitih krajeva Srbije, upravo ovde. Obično nešto masovnije stižu vikendom. Najviše mladi dolaze da traže venčane burme”, objašnjava naš sagovornik dok popravlja oštećen zlatni prsten, jer on sve može, pa čak i najsitnije detalje da dovede u red.

Popravlja i nepopravljivo

Veoma često radi na popravci starog nakita.

- Dešava se da iz skopocenog prstenja ispada kamenje. Onda stavljamo novi kamen, zatežemo... Jedna mušterija mi je recimo donela minđuše na kojima je oštećen deo kojim se one kače. Odradio sam to i vidite skoro pa kao da nisu bile oštećene”, pokazuje nam ovaj vredni čovek, ono što je deo njegove svakodnevne rutine.

Iako je od detinjstva bio zaljubljenik u zlatarstvo, Redžep priznaje da njegova deca ne žele da se bave ovim poslom.

- Mnogi mladi beže od zanata, jer vide koliko je truda i muke potrebno da se dođe do finalnog proizvoda", objašnjava on, pokazujući svoje zaprljane ruke, simbol napornog rada.

Ističe da je sa zadovoljstvom pristizao u radionicu gde je učio,  uprkos svoj teškoći koju nosi ovaj poziv.

- Ovo je posao gde, osim onog lepšeg dela, kontakta sa ljudima, imate posla i sa veoma otrovnim hemikalijama. Počev od različitih kiselina koje se koriste i za topljenje, i za preradu, i za izvlačenje, i za sve ostalo. Koristimo, recimo, i jako otrovne hemijske elemente poput cijanida, poput različitih fosfata… koji kada isparavaju mogu da ozbiljno ugroze respiratorni sistem”, priča neumorni Redžep.

Međutim, on ne odustaje. Kaže da “zlatarska umetnost” nije samo posao, već i strast.

- Ovaj posao se isplati samo ako ga volite. U njemu, zaista, leži i umetnost – ukrašavanje, restauracija i kreativno izražavanje", kaže Škrijelj.

On veruje da Srbija ima potencijal da bude ozbiljna turistička destinacija zahvaljujući svojim zanatima, koji predstavljaju deo kulturne baštine.

I Zlatni sokak privlači znatiželjne turiste. Nema onog ko je došao da obiđe Novi Pazar, a da nije zavirio u neki od lokala u blizini starog hamama. Ima ih petnaestak.

Škrijelj dalje objašnjava kako je zlato neizostavni deo tradicije u Novom Pazaru.

- Narod voli zlato i često ga kolekcionira. Zlato se nosi kao simbol lepote, a u našem gradu imamo jedinstvenu zlatnu ulicu", podseća on.

Zahvaljujući običajima na venčanjima u Novom Pazaru zlato ima posebnu ulogu.

Zanimljivi su i  pešterski vašari gde se mlade pojave u kolu okićene sa toliko zlata, koliko vrede dva stana u Beogradu. I to zlato deo je tradicije Bošnjaka u seoskom području Sandžaka. Njime simbolički mlada pokazuje u koliko se bogatu kuću udala.

Niko neće u šegrte

Nažalost, zlatarska tradicija se suočava s nedostatkom šegrata.

- Mladi više ne dolaze da uče zanat. Naša tradicija se gubi jer nema ko da je prenese", kaže on s tugom i seća se kako je sa bratom počeo da se bavi ovim poslom.

On zna šta je problem.

- Mi imamo izuzetno talentovan narod, koji može da radi ovaj posao. A zašto neće da radi ovaj posao? Jedan od razloga je što roditelji nemaju odnos prema zanatu. Oni deci sugerišu fakultet. Iako je dete neuspešno i ne zna bazične stvari u pripremi fakulteta, ono teži ka fakultetu i zaglavi se negde na tom putu. A daleko bi bilo uspešnije da zna neki zanat… Ja savetujem roditeljima da moraju poštovati želju deteta, a ne ispunjavati svoje želje preko njega, svoje neostvarane ambicije…”, smatra Redžep.

On ističe da je tradicija ono što ostane od onoga što nestane.

- Da li smo kao sistem spremni da zaštitimo zanat? Verujem da imamo snage da stimulišemo zanatlije i da pronađemo načine za očuvanje ovih vrednost ", kaže on.

Cenu diktiraju svetske sile

- Postoji berza. Mi ne diktiramo cene. Berzu diktiraju velike sile. Skoro je zabeležen jedan izuzetno veliki, gotovo nezapamćen, skok cene zlata. To je skok od više od 20 hiljada eura po kilogramu”, objasnio je Škrijelj.

Trenutno je prema zapadnim berzama kilogram zlata oko 83.000 evra.

- Previše je papirnog novca bez pokrića u opticaju, vode se veliki ratovi, a i američki izbori imali su veliki uticaj na diktiranje cene zlata”, objasnio nam je ovaj odličan poznavalac prilika.

U Novom Pazaru gram četrnaestokaratnog zlata može se kupiti za 70-80 evra.

Međutim, on nam  objašnjava da su češće zamene starog za novo, nego ozbiljne kupovine.

Redžep Škrijelj nije samo zlatar, on je čuvar tradicije, umetnik i borac za očuvanje zanatske kulture. Njegova radnja nije samo mesto prodaje, to je centar kreativnosti i umetnosti.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  “ Kad pogledam sa bedema”  u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.