Ona radi na mešalici, a on zida - svi su ih gledali u čudu: Milka i Nenad nemaju luksuzan dom ali imaju najveće bogatstvo - pet sinova i tri kćerke (FOTO)

Kosjerić -  Iako žive u skromnoj kući u selu Donja Pološnica kod Kosjerića, za Jovanoviće se može reći da su jedna od najbogatijih porodica ne samo u Kosjeriću već i u čitavoj Srbiji. Njihovo bogatstvo je puna kuća ljubavi i dece. Imaju osam mališana – pet sinova i tri kćerke. Početkom dvehiljaditih vratili su se u selo i počeli da formiraju svoju porodicu. Na svom ličnom primeru pokazuju onu narodnu „gde čeljad nisu besna – kuća nije tesna“, ali i onu da definitivno sloga kuću gradi.

Milka je iz obližnjeg sela, a sudbina je nju i Nenada spojila na igranci. Njihova ljubavna priča trajala je svega sedam dana pre nego što su se venčali u improvizovanoj svadbi pod šatrom, na kojoj je bilo stotinak ljudi. Od tada su nerazdvojni – u životu, u poslu, u muci i radosti. Bave se poljoprivredom, obrađuju zemlju, a Nenad radi i fizičke zanatske psolove. Porodica Jovanović poznata je i po tome što zajedno radi na građevini – Milka na mešalici, Nenad zida.

- Kad sam je upoznao, rekao sam sebi ona će biti moja žena. U kući nema luksuza, ali ima mnogo ljubavi i reda. Svako zna svoje obaveze. Deca pomažu u svemu, od čuvanja mlađe braće do rada u polju. Ujutru se dogovaramo ko ide sa mnom u njivu, ko čuva Vukana, ko sprema ručak. Ja kažem: pomozite majci, i slušaju. Zajedno i radimo, ona odlično radi na mešalici. Ja ne mogu da ugradim materijala, koliko ona može da napravi, kaže za RINU Nenad.

Velika heriona ove priče svakako je Milka, koja je rodila osmoro mališana i najviše vodi brigu o njima. Ona je jedinica i zato je želela da ima veliku porodicu, a ta želja joj se ostvarila.

- Meni nije bilo važno gde živimo, već s kim. I da opet biram, opet bih sve isto uradila. Moj dan počinje u pet ujutru. Najteže mi je možda subotom i ponedeljkom, jer su subotom svi tu, a ponedeljkom svi idu. Subotom perem sedam mašina veša, ponedeljkom četiri. Ostalim danima jedna-dve, ali se mašina vrti svakog dana, priča ova požrtvovana majka.

Iako se ne žale, teško je. Samo za jednu turu doručka treba minimum deset jaja, a za patike i garderobu je potrebna veština ekonomiste.

– Kad treba da se kupe patike, imam utisak da obuvam stonogu, kaže Nenad uz osmeh.

Milka dodaje da imaju sreću što su im deca skromna i dobra, ne traže mnogo ali se oni ipak trude da im obezbede koliko mogu.

- Oni ne traže skupe stvari, zadovoljni su i sa trenerkom od 1500 dinara. Kad su u pitanju patike, to gledamo da budu malo skuplje. Srećna sam što smo složni i što u porodici imamo puno ljubavi, to je najvažnije, kaže Milka.

Nedavno je u dvorište Jovanovića stigao novi član – traktor. Njihovoj sreći nije bilo kraja.

– To je 12. član naše porodice. Miloš je zaplakao od sreće. Do sad sam sve obrađivao sa kultivatorom iz ’79. godine, sad imamo pravu mašinu. Ovo je velika stvar za našu kuću i porodicu, ponosno priča domaćin.

U ovom domu starih temelja živi prava srpska priča – o skromnosti, radu i ljubavi. A kako reče Ršum: „Nije bogat ko ima volova, nego ko ima sinova i kćeri.