Otpadne vode ubijaju Ibar: Postavljanje kolektora bi možda spasilo ovu reku, na dve lokacije situacija je uvek najkritičnija (FOTO)

Kraljevo – Reka Ibar nekada je bila jedna od najčistijih srpskih reka, a danas je suočena sa brojnim ekološkim izazovima. Jedna od najvećih opasnosti jeste zagađenje vodotoka otpadom iz industrijskih pogona, ali i komunalnim otpadom koji se nalazi na obalama samih reka, koji pogotovo u periodu visokih voda donosi jednu veoma ružnu sliku otpada koji pluta rekom i koji se kasnije opet negde taloži ili nosi, a teško se sakuplja.

Poražavajuća činjenica je da tokom čitavog toka Ibra od Crne Gore pa do Kraljeva nema nijednog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.

- Kanalizacioni otpad koji ulazi u reku Ibar na dve lokacije u Sijaćem polju, blizu ušća Ibra u reku Moravu, možda je to trenutno najugroženiji deo. Mislim da tu treba uraditi nešto sa kolektorima koji, kako sam čuo, treba da budu postavljeni, možda neki već i jesu, i da se na taj način bar koliko-toliko spreči izlivanje tih fekalnih voda u deo Ibra, a kasnije i u reku Moravu, kaže za RINU inženjer šumarstva Milan Žarković.

Urbanizacijom naselja, odnosno frekvencijom ljudi da iz ruralnih područja naseljavaju urbana, svakako se pritisak u vidu i same količine otpada promenio.

- Takođe, korišćenje različitih deterdženata, korišćenje industrijskih otpada, veliko korišćenje vode u svakom slučaju i mešanje sa tim supstancama, dodatno negativno utiče i ne možemo reći da donosi dobro svemu tome. Tako da bi kolektori sigurno rešili bar jedan deo, ako ne hemijskog, onda bar fizičkog sakupljanja dela otpada, kazao je Žarković.

Na Ibru trenutno postoji jedna mini-hidroelektrana kod Raške, a planira se izgradnja čitavog sistema hidroelektrana između Raške i Kraljeva. Veliko je pitanje koliko će taj projekat izmeniti reku Ibar.

- Što se tiče samih hidroakumulacija koje su planirane oko reke Ibar, oko Magliča i u tom potezu, mislim da je važno da napomenemo da one sigurno mogu da znače doprinos privredi u nekom smislu, ali moramo da vidimo da uskladimo taj odnos privrede i odnos zaštite prirode, da ne poremetimo onaj ekosistem koji je tu bio, odnosno da ne narušimo prirodna staništa. Ne smemo biti isključivi, treba samo da probamo da uskladimo taj deo koji se izgradnje hidroakumulacija, njihove koristi. Ono što treba da napomenemo jeste da će svakako u određenom delu i flora biti narušena, pa sada kako će to biti — mi to ne možemo da znamo sada, ali to tek posle određenog perioda, možda posle nekoliko godina, a možda tek posle nekoliko decenija, poručuje inženjer Žarković.