Нова Варош - Љубав према селу и свом породичном огњишту млади Боривоје који живи на падинама Муртенице још од основне школе претаче у стихове. Па сада не само да је један од најмлађих становника тог краја, већ је и најмлађи поета који каже да нигде тако лепа јутра не свићу него у Негбини, иако је од центра општине Нова Варош удаљена километрима. До сада је издао две збирке „Ој, Негбино, родни крају” и „Мирис завичаја” прожете љубавним, родољубивим, али пре свега традиционалним мотивима.
„Моје село је моја вечита инспирација. Све те лепоте које га красе, шумски путељци и планински висови, пробудили су у мени жељу да то опишем речима и да се други који нису имали ту срећу да се овде роде и одрастају упознају. Свака моја песма тиће се живота обичног човека, српског сељака", рекао је за РИНУ Боривоје Илић.
Овај средњошколац поносан је на своје село, шталу и њиву, па се не либи да засуче рукаве и помогне својим родитељима у свим сезонским пословима. Ученик је завршне године средње Шумарске школе у Краљеву, и истиче да ће упркос будућем позиву наставити да пише.
„Не знам шта доноси дан, а шта доноиси ноћ и где ћу једнога дана живети , али сам сигуран да родно село никада нећу напустити и да ћу се увек бавити пољопривредном, гајити воће и поврће, као њшто то радим од раног детињства. Живот на селу није нимало лак, али ме је то додатно мотивисало да то опишем управо у мојим песмама", рекао је овај млади песник.
Збирке које је до сада издао светлост дана угледале су захваљујући спонзорима, а да би издао нову овом младом песнику недостају новчана средства.
„Планирам да издам трећу књигу, која се зове „Каљави сокак” , која говори о свима нама, који на пут за успехом крећемо каљавим сокаком” , каже Боривоје који поред писања песама традиционално негује певање извика, о чему сведоче бројне дипломе и захвалнице.
РИНА
