Ovo je najneobičniji krov zgrade u Srbiji: Admir umesto sivila pretvorio ga u zelenu oazu i posadio povrće, mladi arhitekta otkriva sve o urbanom vrtlarstvu (FOTO)(VIDEO)

Novi Pazar -  U srcu Novog Pazara, u jednoj od četvorospratnica koje krase urbanistički pejsaž ovog grada, nalazi se krov koji je postao simbol ekološke svesti i inovativnog pristupa životnoj sredini.

Na ovom krovu, tokom letnjih i jesenjih meseci, biljke su rasle, a povrće je zasađeno sa puno ljubavi. Ovo nije samo priča o još jednom modernom arhitektonskom rešenju – ovo je priča o urbanom vrtlarstvu, ekološkoj odgovornosti i želji za stvaranjem bolje mikroklime u savremenim gradovima.

Admir Marovac, mladi arhitekta iz Novog Pazara, odlučio je da doprinese očuvanju životne sredine i zdravlju svoje porodice na inovativan način – kroz izgradnju zelenog krova na svom stambenom objektu. Iako je u početku ovo bio jedinstven poduhvat, njegova ideja sve više privlači pažnju njegovih sugrađana, koji se interesuju za ovaj ekološki i ekonomski isplativ projekt.

„Odluka da pretvorim krov svog stambenog objekta u zeleni prostor proizašla je iz mog ličnog uverenja da svi imamo odgovornost prema životnoj sredini“, kaže Marovac, dok pokazuje kako je krov njegove četvorospratnice, tokom letnjih meseci, postao pravi mali vrt.

Zasađena je trava koja služi kao prirodna izolacija, a postavljene su i saksije sa paradajzom, jagodama, kao i raznim vrstama lekovitog bilja.

 „Na ovaj način ne samo da imam zdravu hranu, već doprinosim ekologiji i smanjujem negativne uticaje urbane betonske izgradnje“, dodaje on.

Zeleni krov kao ekološko rešenje za sve vremenske uslove

Za Marovca, zeleni krov nije samo pitanje estetike – to je rešenje koje pruža dugoročnu korist kako za domaćinstvo, tako i za širu zajednicu. Zeleni krovovi postaju sve popularniji širom sveta zbog svojih brojnih prednosti, a posebno se ističu kada je reč o termoizolaciji, hidroizolaciji i zvučnoj izolaciji. Ovi krovovi, u kojima se koristi poseban sloj zemlje, biljaka i materijala koji sprečavaju prokišnjavanje, pružaju odličnu izolaciju tokom zimskih meseci. Zeleni sloj na krovu zadržava vlagu i sprečava zamrzavanje, što čini krov otpornijim na zimske uslove, dok leti stvara prijatnu hladnoću i smanjuje potrebu za klimatizacijom.

Iako zeleni krovovi nisu još uvek uobičajena pojava u Novom Pazaru, Marovac veruje da će se, s obzirom na sve veći interes, ovaj trend širiti.

 „Ljudi su počeli da prepoznaju značaj zelenih krovova i polako postaju svesni problema prekomerne betonske izgradnje. Nadam se da će moj primer podstaći i druge da se odluče na slične projekte“, kaže Marovac.

Ekonomska isplativost i minimalna ulaganja

Jedan od ključnih aspekata koje Marovac naglašava jeste da je zeleni krov ekonomski isplativ, posebno u odnosu na standardne krovove.

 „Finansijski gledano, ovaj krov je jeftiniji od standardnih ravnih i drugih krovova koji se kod nas postavljaju. Prednosti zelenog krova su mnogobrojne – osim što pruža bolju termoizolaciju, hidroizolaciju i zvučnu izolaciju, on je i dugoročno isplativ“, objašnjava Marovac. Troškovi održavanja su minimalni, a prednosti su višestruke, kako za životnu sredinu, tako i za finansije.

„Kroz ovaj projekt mogu da demonstriram kako mala ulaganja mogu doneti veliku korist, kako za kućni budžet, tako i za širu društvenu zajednicu“, dodaje Marovac. O

n smatra da se, uz minimalna ulaganja, mogu ostvariti značajne uštede u potrošnji energije, što je naročito važno u svetlu sve većih troškova energije.

Podizanje ekološke svesti i inspiracija za druge

Iako je Marovac trenutno jedini koji na ovaj način koristi svoj krov, on je svestan da će se sa širenjem informacija i ideja, broj zainteresovanih sigurno povećavati. I upravo je to njegova misija – podizanje ekološke svesti i inspiracija za druge da se upuste u slične projekte.

„Za mene, ovo je više od samog vrta na krovu. Ovo je način da pokažemo da je moguće živeti u harmoniji sa prirodom, čak i u urbanim sredinama. Smatram da je svest o ekologiji u Novom Pazaru u porastu, i verujem da će se ljudi sve više odlučivati za zelene krovove kao dugoročno rešenje“, zaključuje Marovac.

Zeleni krovovi, iako još uvek u fazi razvoja u mnogim gradovima, imaju potencijal da postanu važan element urbane infrastrukture, naročito u svetlu izazova koje donose klimatske promene. Admir Marovac, sa svojim primerom, pokazuje da je svaki mali korak ka održivosti važan i da promene mogu početi upravo na krovovima naših zgrada.

 

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  “ Kad pogledam sa bedema”  u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.