Kраљево – Кад су Срби одлазили у балканске и Први светски рат, био је обичај да у свом родном месту засаде нешто од воћа, подигну чесму или дају прилог за обнову сеоске цркве. Тројица рођене браће из Дедеваца – Тихомир, Јеремија и Младен Петровић нису имали средтсва за већа улагања па су на очевини посадили три бора, сваки од њих по један.

 

Слутећи да се из Другог балканског рата неће вратити живи, жарко су желели да имају заједничку фотографију у војничким униформама коју би родбини оставили као успомену на њих. С обзиром да у то време у Краљеву и околним варошима није било фотографа,Тихомир, Јеремија и Младен пешице су се упутили у Београд где им је у својој радњи чувени београдски фотограф Љубиша Ђонић урадио једну заједничку фотографију. За више фотографија нису имали новца.

 

Слутње тројице браће ратника, носилаца Карађорђеве звезде и медаље Милош Обилић,су се обистиниле. Двојица Петровића су погинули у Албанији 1913.године -Тихомир у 29., Јеремија у 24.години, док је најмлађи Младен живот за отаџбину положио 1915., у 18.години, такође у Албанији.

 

Остао један бор и заједничка фотографија за споменик

 

Олујни ветрови, кише и снегови, нарочито муње и громови протеклих деценија учинили су своје; од три бора остао је само један и он у 107. години броји последње дане. Услед удара грома прошлог пролећа и ватре која је данима тињала по његовим гранама и стаблу, и преостали бор се убрзано суши..

Заједничу фотографију браће Петровић њихови потомци поставили су на спомен обележје недавно изграђеног поред стогодишњег бора.

 

Познати краљевачки историчар Мирољуб Арсић, врсни познавалац историје Србије у 19.и 20.веку, каже да су браћа Петровић светао пример херојства и родољубљ незабележеног у историји не само нашег народа него и у Европи.

 

,,Осећали смо велику обавезу, дивљење и љубав према својим храбрим дедовима и нас четворица браће, њихових потомака, изградили смо споменик њима у славу и част“, казује Радош Матовић, потомак славних ратника.

Иначе из две куће Петровића,часне дедевачке фамилије, 1913. године у рат су отошли деветорица младића, међу којима Тихомир, Јеремија и Младен, ниједан старији од 30 година и сви су дали животе за слободу отаџбине.

 

РИНА