Valjevo – Na obroncima Divčibara u selu Donji Taor, ušuškana u gustoj šumi nalaze se Taorska vrela. Specifični slapovi podsećaju na rajske prizore, njihov izvor izbija iz pećinskog otvora, a spuštaju se preko nataloženih bigrenih naslaga sve do podnožja planine Povlen gde se ulivaju u reku Skrapež, formirajući na taj način veličanstven vodopad.
Valjevo – Na obroncima Divčibara u selu Donji Taor, ušuškana u gustoj šumi nalaze se Taorska vrela. Specifični slapovi podsećaju na rajske prizore, njihov izvor izbija iz pećinskog otvora, a spuštaju se preko nataloženih bigrenih naslaga sve do podnožja planine Povlen gde se ulivaju u reku Skrapež, formirajući na taj način veličanstven vodopad.
- Ovo mesto smo otkrili sasvim slučajno, obilazeći sela u Kosjeriću. Iz Makovišta nas je put naveo niz padinu, naišli smo na Taorska vrela i ostali fascinirani. Na relativno kratkom rastojanju voda protiče preko bigrenih naslaga i tako se formiraju brojni slapovi i mali vodopadi. Meštani su nam kasnije rekli da se upravo tu nataložena nalazi i najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije - rekao je za RINU Jovan Janković iz Užica.
Snaga ovih vrela nekada se koristila za rad vodenica i samo na ovom kratkom toku nalazilo se 12 potočara u kojim se mlelo brašno za stanovnike obližnjih sela. Danas na stara vremena seća samo jedna vodenica, čiji kamen i dalje melje. U njoj se proizvodi brašno, ali upravo na tom mestu putnici koji su se zatekli na Taorskim vrelima naprave pauzu i uživaju u nestvarnim krajolicima.
- Želeli smo da sačuvamo vodenicu od propadanja i ovde i dalje radimo. Mesto je tokom letnjih meseci poprilično posećeno, dolaze ljudi iz svih delova Srbije, neki sa namerom, a neki potpuno slučajno, prateći putokaze koji se nalaze na makadamskim putevima. Priroda je ovde bila poprilično izdašna, pa osim vode raste i šumsko voće, lekovito bilje. Od toga pravimo domaću rakiju kojom uvek poslužimo goste, ali i lekovite meleme - kaže meštanka koja i dalje radi u drvenoj vodenici.
U selu Donji Taor, pogodno tle i kvalitena voda, utiču da u ovo doba godine padine budu prekrivene sremušom. Divljom, samoniklom biljkom koja nakon dugog zimskog sna krepi čak i medvede. Meštani su upravo u njegovu čast rganizoavli i manifestaciju „Dani sremuša“, a domaćice su pravi šampioni kad su u pitanju recepti sa ovom lekovitom biljkom.
- Secka se i stavlja u rakiju komovaču, u med. Nekad su se ovde ljudi najviše lečili uz sremuš i bili zdraviji nego sad - kažu žene iz sela Donji Taor.
Taorska vrela proglašena su za Spomenik prirode i nalaze se u postupku zaštite, a na njegovom području predviđen je režim zaštite II stepena.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
6 fotografija
