Пеглом и воштаним бојицама до савршених слика: Ево како пегла Татјана из Чачка

Чачак – Не волите да пеглате? Не верујете да би пеглање могло бити блиско уметности? Можда ипак промените мишљење када упознате једну Чачанку, и видите - како она пегла.
И док се већини жена смркне када види пеглу, Татјана Танасијевић нема тај проблем. Овај кућни апарат свакодневно узима са осмехом и доказује како пеглање може бити и занимљиво, али само уколико пеглате слике.

Наиме, Татјана се већ годину дана бави енкаустиком, прастаром техником сликања воском уз помоћ топлоте, у овом случају пеглом.

“Видела сам неке радове и то ми се изузетно свидело. Пре тога сам сликала и то различитим техникама, па сам одлучила да се опробам и у овој која је изгледала врло интересантно и одешевила сам се”, прича ова необична уметница.

За сликање енкаустиком потребна је пегла која није на пару, неупијајући папир , воштане боје, таленат и воља. Пегла се укључи на најмању температуру, а онда се на њу наносе воштане бојице које се топе, тиме се осликава папир и настаје магија, јер тек након првог слоја Татјана зна шта ће да наслика.

“Ја руком померам пеглу желећи да нацртам одређени облик, али она сама ствара неке своје облике и тако настају фасцинантне ствари и слике какве уопште нисмо очекивали. Често се дешава да кренем да цртам неки пејзаж, а завршим са скроз другачијим мотивима и у томе се огледа несвакидашња лепота ове уметности”, каже Татјана за РИНУ.

Међутим, нема посла који ова вешта Чачанка не зна да обави, па би јој на њеној кутији са алатом позавидео сваки мајстор.

“Рано сам остала удовца, са двоје деце и цела кућа била је на мојим леђима. Нисам ја имала времена да сачекам неког од комшија да ми то промени, па сам све научила сама. Сада кад имам сав потребан алат, али и праксу, мене зову у комшилуку да дођем и поправим оно што не штима”, уз осмех каже ова способна жена.

Свој радни век провела је као зубни техничар, сада је у пензији, али својом вештином увек је изненађивала и најближе. Од малена је привлаче разни креативни послови, попут шивења, израде накита, осликавање намештаја, али и цртање икона. Најбољи сведок напретка ове уметнице јесте њена сестра Снежана Радосављевић која кеже да је Татјана жена за све и да њене веште руке могу да направе било шта да пожелите.

“Ја сам једном приликом питала како то све зна, али она само одмахне руком и каже да то није тешко. Увек ми показује своје радове, и видела сам да како дани пролазе сваки је све лепши и лепши. Сви смо фасцинарани њеним талентом и лакоћом којом она усваја нове уметничке технике, а да се за то уопште није школовала”, рекла је Снежана.

На Татјаниним зидовима поред пегланих слика ту су и фреске, а посебну пажњу заузима фреска Светог Василија Остришког направљена у шљокицама. Бројни су радови направљени од лишћа, а са њима је Татјана и започела свој рад и то, како каже, “у инат” покојном супругу јер јој је он рекао да она то неће моћи.

“Чим је рекао да ја нећу успети сликати, доказала сам му да могу и био је одушевљен мојим радовима. Након тога увек сам покушавала да се опробам у нечем новом, па је сликање пеглом дошло на ред”, прича Татјана.

Она каже да још увек има велику инспирацију за стварањем, па се ускоро могу очекивати и њена нова “ремек дела”, јер у свему што она ради осећа се позитиван дух и креативност, без обзира да ли мењала лицне или се бавила енкаустиком.

РИНА