Ариље - Црква Светог Ахилија у центру општине Ариље једна је од споменика културе од великог значаја. Осликавали су је фрескосликари из Солуна, а највећу пажњу и дан данас привлачи јединствена икона која је добила назив "Плави анђео". Не зна се са потпуном сигурношћу које насликао ванвременског анђела, али сасвим сигурно једно је од најважнијих средњовековних фрески.
"Представа светих арханђела на прилазима олтару приписује се улога чувара светилишта. Сликани су у најсвечанијим царским и другим одорама, а у рукама су имали владареве инсигније. Арханђели се јављају као чувари који бдију над престоном двораном недеског цара, над олтаром са часном трпезом. Ариљски плави анђео је представа Арханђела Гаврила, који окренут надесно благосиља Богородицу лако испруженом десном руком, а у левој носи гласничку палицу", рекла је за РИНУ, етнолог Марија Алексић из Туристичког центра Ариље.
Лепота ове фреске сени пролазнике и псомтраче вековима, а међу њимаи песника Бранка Миљковића који је написао песму од њој.
"Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не види тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут" записао је песник Бранко Миљковић, загледан у једног анђела, непознатог свету", наводи Алексићева.
Нема никакве сумње да је поред милешевског Белог анђела, ариљски Плави анђео једна од најлепших фресака у укупном наслеђу српског средњег века. Само треба подићи очи у мистичну висину ариљског храма или погледати у своје срце како је то пред овим Плавим Гаврилом учинио управо и Бранко Миљковић.
„Овај конкретни Анђео, остављен сам собом изнутра, да је у пустињи рекао би: Шта ће ми нада ако не да сачувам ову пустињу. Да сиђе са зида, рекао би: Ово је предео који продужује љубав," записао је својевремено познати песник.
Црква Светог Ахилија у којој се фреска Плави анђео налази, задужбина је династије Немањић, а подигао ју је краљ Драутин у 13. веку и као таква једна је од најстаријих у Србији.
РИНА
