Pogrešno je nositi hranu na groblje, potrebno je poneti samo sveću, vino i žito: Ovo su običaji za Velike zadušnice kod Srba, etnolog otrkiva šta je najvažnije

Čačak - Danas se obeleževaju Velike zadušnice, a za ovaj dan vezani su mnogi stari običaji koji se i dalje poštuju. Velike ili zimske zadušnice su najveće i najznačajnje, jer se obeležavaju pred sam početak Vaskršnjeg posta. Datum je promenjiv, ali mahom "padaju" u februaru.

- U srpskom narodu postoje običaji da se na ovaj dan izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je jako pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih, rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.

Ona dodaje da se na Zadušnice pšenica nosi u crkvu, u kojoj će sveštenik da osvešta, prelije vinom koje je simbol Hristove krvi i naravno neophodna je upaljena sveća koja je simbol večne svetlosti za naše preminule.

- Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodnu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug, kaže etnolog.
Pored zimskih, postoje zadušnice ispred Trojica, imamo Miholjske i Mitrovske zadušnice. Ovaj praznik se obavezno obeležava subotom jer je to na neki način i dan mrtvih i dan kada se sećamo preminulih.