Arilje – Nedostatak radne snage i drastično smanjeni prinosi obeležili su ovogodišnju berbu maline u ariljskom kraju. Iako je cena otkupa bila nešto viša nego prethodnih godina, suša i manjak berača ponovo su stavili malinare u težak položaj. Prema ocenama proizvođača, domaći radnici iz južne Srbije izneli su najveći deo posla, dok je pokušaj angažovanja radnika iz Bangladeša i Pakistana propao zbog komplikovanih zakonskih procedura.
Arilje – Nedostatak radne snage i drastično smanjeni prinosi obeležili su ovogodišnju berbu maline u ariljskom kraju. Iako je cena otkupa bila nešto viša nego prethodnih godina, suša i manjak berača ponovo su stavili malinare u težak položaj. Prema ocenama proizvođača, domaći radnici iz južne Srbije izneli su najveći deo posla, dok je pokušaj angažovanja radnika iz Bangladeša i Pakistana propao zbog komplikovanih zakonskih procedura.
Predstavnik Udruženja „Vilamet“ Mileta Pilčević navodi da su domaći berači i ove godine bili ključni za završetak berbe.
- Dnevnice su bile oko 4.500 do 5.000 dinara, negde i po kilogramu. Radnici uglavnom dolaze iz juga Srbije, a domaćin obezbeđuje hranu i smeštaj, jer bez radnika berba ne može da se završi - rekao je Pilčević za agenciju RINA.
Zbog nedovoljnog broja sezonskih radnika, razmatrana je mogućnost angažovanja radnika iz Bangladeša i Pakistana, ali je ta ideja ubrzo napuštena.
- Sve se zakočilo zbog zakonskih procedura i mogućih kazni. Ako radnik pobegne u Evropsku uniju, gazda snosi odgovornost, pa su proizvođači odustali - objasnio je Pilčević.
Paralelno sa nedostatkom radne snage, prinosi su ove godine pretrpeli ozbiljan udar. Suša koja je trajala od polovine maja do početka septembra gotovo je prepolovila rod.
- Ako je trebalo da se dobije oko 100 kilograma po aru, mnogi nisu imali ni 20 do 30. U pojedinim slučajevima prinos je bio pet do deset puta manji - naveo je Pilčević.
Cena maline, koja se kretala od 400 pa sve do 600 dinara, nije uspela da nadomesti gubitke. Iako i dalje dominira sorta vilamet, proizvođači uvode i nove sorte poput Fertodije, Erosandire, Himbo Topa, Tula Magica i Polke, ali nijedna nije zamenila standard kvaliteta koji drži vilamet. Zbog višegodišnjih niskih otkupnih cena i loših sezona sve je manje novih zasada, a malinari upozoravaju da se površine pod malinom smanjuju.
Ova sezona pokazala je da je ariljsko malinarstvo i dalje oslonjeno na domaću radnu snagu, ali i da je održivost proizvodnje ozbiljno ugrožena. Nedovoljno berača, drastično smanjeni prinosi i nestabilne otkupne cene stavljaju malinare pred velike izazove. Udruženje „Vilamet“ ponovo je uputilo zahtev nadležnom ministarstvu za povećanje subvencija, jer bez dodatne podrške, upozoravaju proizvođači, sektor malinarstva mogao bi da doživi još veći pad u narednim godinama.
Stigli radnici sa juga Srbije, pregovori oko uvoza propali - pokrivalica
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
14 fotografija
