Потпуно завршена два од четири тунела на брани „Ариље – профил Сврачково”

Сврачково – На градилишту бране „Ариље – профил Сврачково” ових дана довршавају се радови на бетонирању излазног краја опточног тунела, после чега ће да буде изграђено и слапиште, одмах низводно. Ово је, уз брану на Рзаву, један од најзахтевнијих објеката великог градилишта и посла чија је уговорена вредност 61,65, при чему држава Србија улаже 47,56 милиона а остатак Чачак, Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац.

„Опточни тунел дугачак је 240 метара, с унутрашњим пречником од 8,5 метара и он ће служити за скретање реке у фази док будемо насипали саму брану, како би корито било суво. У завршници, он се претвара у одводни тунел шахтног прелива и ту ће сав онај вишак воде који се појави у акумулацији при великим водама, а који не може кроз остале евакуационе путеве, кроз цев за водоснабдевање и за биолошки минимум, ићи кроз шахтни прелив и кроз овај тунел” - каже за РИНУ Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав” у Ариљу.

„Ариље” ће имати чак четири тунела, што ово градитељско дело чини веома захтевним. Бараћ даље наводи:

„Два тунела су потпуно завршена. То је тунел темељног испуста који служи за пражњење акумулације, укупне дужине је 204 метра, ту смо све ископе и бетонирање окончали. У њему је уграђен челични цевовод пречника 1.400 милиметара и он је убетониран, а онај улазни део који ће ићи од уласка и водозахватне куле па све до инјекционе завесе он је бетонски и пречника је два метра. Други тунел који смо завршили служиће за водоснабдевање. Он је дужине 126 метара, у тај тунел је уграђен челични цевовод пречника 1.500 у дужини од 80 метара и служиће за то да се, када се из водозахватне куле са три нивоа изабере ниво који ће ићи према фабрици, спроведе вода гравитационо до постојеће фабрике воде”.

Најкраћи од четири тунела (80 метара) јесте енергетски.

„Радови на њему почеће крајем овог месеца и очекујемо да ћемо га убрзо завршити. Што се тиче најдужег, опточног тунела, ту ће бетонирање трајати до краја године до краја године пошто ту имамо један компликовани део који је сам обод шахтног прелива. На том месту пројекат предвиђа колено које је статички и хидраулички веома тешко извести са једне стране, а са друге у тунел иду велике количине бетона и радови се изводе у кампадама тако да је потребно много времена. Када се једна кампада избетонира мора се чекати неколико дана до почетка следеће. Комплетно бетонирање у овом тунелу очекујемо да буде готово до краја ове грађевинске сезоне”.

Сви овако велики послови срећу се са проблемима.

„Ми смо ту да бис,о их решавали. Највећи изазов за нас је била лоша и непредвидива геологија, а то је до самог терена и у фази пројекта није могло све да се предвиди. Тек када смо отворили радове са саобраћајницама пре неколико година, нарочито са ископина прошле године око ових тунела, имамо веома лошу геологију. Тренутно ту изводимо неке додатне истражне радове да бисмо ту проблематику боље сагледали и да бисмо решили трајно санацију косине леве обале, нарочито у делу где треба да урадимо то будуће слапиште. То су проблеми којима се бавимо а ово друго је све текуће и није нешто нерешиво”.

Код додатних истражних радова мисли се обично на геолошке бушотине.

„Тренутно изводимо пету бушотину, она је дужне 35 метара, три бушотине смо урадили по 50 метара. Међутим, сада смо то проширили и одређеним лабораторијским испитивањем. Узимају се узорци са по једне тачке и шаљу у Институт за материјале и конструкцију у Београд да се ради анализа тог материјала. Ових дана урадићемо и два велика узорка које обрађује Рударски институт из Београда, материјал ће се анализирати на смицање и желимо да видимо да ли ћемо морати да радимо и одређена растерећења косина, да ли је потенцијално могуће да овај материјал крене у супротном смеру, и на основу тога ћемо изабрати техничко решење за трајну санацију”.

Радови су почели 2012. године и до сада је уложено око 14 милиона евра.

„То је, када гледамо укупну инвестицију, више од 20 процаната. У овој години буџет нам је око 450 милиона  динара, од чега Република највећим делом ово финансира, са 91 процентом. Тако да грубо можемо рећи  да смо негде са трећином када погледамо радове, с обзиром када кренемо са самом акумулацијом и са браном и са насипањем бране ту радови иду доста брже, а средства која ће се уложити иду у већем износу јер је отворен већи фонт радова. Сада смо загушени сложеношћу посла, али грубо можемо рећи да смо негде на 30 процената реализације овог пројекта”.

Какве су прогнозе за даљи ток радова?

„Надамо се да ћемо реку скренути до половине следеће године кроз опточни тунел. Материјал за саму брану, пошто је брана насута, је већ обезбеђен то је од ових ископа од ова три тунела и тренутно на депонијама имамо комплетан материјал, а то је нешто мало мање од 600.000 метара кубних материјала. Такође, пошто је централни део глинени имамо и глину у овом делу, из оближњег засеока Јовановићи. Ту смо већ извршили експопријацију тако да смо материјал за насипање комплетно обезбедили”.

Глинена брана имаће грађевинску висину од 68 метара, њена дужина у круни самој биће 211 метара, ширина 8 метара, кота нормалног успора је 418,20.

„Имаћемо водозахватну кулу где ћемо са три нивоа узимати воду у зависности од квалитета за саму прераду у фабрици воде у Ариљу, девет километара одавде. Уз акумулацију, поред водозахватне куле, биће и шахтни прелив, димензионисан за капацитет нешто мало испод 1.000 кубика. У саставу објекта имаћемо и машинску зграду нове хидроелектране и у њој ће бити две турбине исте снаге по 3.6 мегавата. Очекујемо да се и у том енергетском делу овај профил максимално искористи, по нашим пројектима и прорачунима у односу на оно што је вишак од водоснабдевања, овде ћемо моћи годишње да произведемо негде око 22 гигават часова електричне енергије” казао нам је Бараћ на излазном крају опточног тунела у Сврачкову, на 370 метара н.в.

Ко ових дана ради на градилишту?

„Тренутно имамо 110 радника свих врста заједно са радницима подизвођача. Прва смена је од 7 до 17 сати, друга од 17 до 3 ујутро. Ради се негде око 23-24 дана па се на седам дана иде кући. Недалеко одавде, на километар, постоји насеље које смо ми изградили за раднике и ту можемо сместити око 150 људи. Сви имају добре околности за рад и за одмор, раднички ресторан, купатило, имамо локалну водоводну мрежу. Тако да практично постоје сви услове за рад”. - казао је за РИНУ грађевински инжењер Ненад Јокић, директор РЈ „Хидротехника - Хидроенергетика” и одговорни извођач радова.

 

Рзав извире на источним обронцима Златибора и језеро у Сврачкову, дугачко 9 километара, имаће запремину од 27 милиона кубика (корисна запремина 21 милион), с највећом ширином од 600 и дубином од 54 метра. Брана ће да буде подигнута од земље из оближњег глиништа, са каменом на лицу, а њена грађевинска висина пројектована је на 68 метара, дужина 211. Из акумулације, гранаће се цевоводи (2.500 литара у секунди) ка фабрици за прераду воде у Ариљу, и за биолошки минимум реке (860 литара) и за хидроелектрану. Средњи вишегодишњи протицај Рзава на том месту је 6.210 литара у секунди.

РИНА