Papa Franja, vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve, 226. biskup Rima i šef države i suveren Vatikana, preminuo je u 88. godini. Papa je preminuo na drugi dan Uskrsa, rano jutros."Jutros u 7.35 časova, rimski biskup, Franja, vratio se u Očev dom. Čitav njegov život bio je posvećen služenju Gospodu i Njegovoj Crkvi. Učio nas je da vrednosti Jevanđelja živimo s vernošću, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, posebno u korist najsiromašnijih i naj marginalizovanijih. Sa dubokom zahvalnošću za njegov primer istinskog učenika Gospoda Isusa, poveravamo dušu pape Franje beskrajnoj milosrdnoj ljubavi Jedinoga i Trojedinoga Boga", navodi se u saopštenju.
Papa Franja, vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve, 226. biskup Rima i šef države i suveren Vatikana, preminuo je u 88. godini. Papa je preminuo na drugi dan Uskrsa, rano jutros.
"Jutros u 7.35 časova, rimski biskup, Franja, vratio se u Očev dom. Čitav njegov život bio je posvećen služenju Gospodu i Njegovoj Crkvi. Učio nas je da vrednosti Jevanđelja živimo s vernošću, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, posebno u korist najsiromašnijih i naj marginalizovanijih. Sa dubokom zahvalnošću za njegov primer istinskog učenika Gospoda Isusa, poveravamo dušu pape Franje beskrajnoj milosrdnoj ljubavi Jedinoga i Trojedinoga Boga", navodi se u saopštenju.
Papino svetovno ime bilo je Horhe Mario Bergoljo. Rođen je 17. decembra 1936. godine u Buenos Ajresu, prestonici Argentine.
Papa Franja je bio prvi jezuita i prvi Latinoamerikanac, kao i prvi pripadnik nekog crkvenog reda od Grgura XVI (1831–1846) i prvi neevropljanin nakon Grgura III (731–741) na ovom položaju.
Sin imigranata, sa hemijskog tehničara prešao na teologiju
Horhe Mario Bergoljo je bio sin italijanskih imigranata u Argentinu. Nakon što je srednjoškolske studije završio kako bi postao hemijski tehničar, kratko je radio u industriji prerade hrane, ali je osetio poziv za crkvu, piše Enciklopedija Britannica.
Kada je imao oko 21 godine, pretrpeo je tešku upalu pluća koja je dovela do uklanjanja dela njegovog desnog pluća. Ušao je u jezuitski novicijat 1958. godine, a potom se posvetio akademskom usavršavanju, studirajući humanističke nauke u Santjagu, Čile, i stekao licencijat (ekvivalent magistarskoj diplomi) iz filozofije u provinciji Buenos Aires.
Nakon diplomiranja predavao je književnost i psihologiju u srednjoj školi, dok je istovremeno upisivao studije teologije. Za sveštenika je zaređen 1969. godine, a svoje konačne zakletve u jezuitima položio je 1973. godine, nakon čega je bio superior (poglavar) jezuitske provincije Argentine (1973–79).
Godine "Prljavog rata"
Bergoljo je na čelu argentinskih jezuita bio u vreme vojnog puča 1976. godine, koji je predvodio general Horhe Rafael Videla. Tokom takozvanog "Prljavog rata" (1976–83), kampanje vođene od strane vojne diktature protiv levih snaga i drugih percepiranih subverzivaca, između 10.000 i 30.000 ljudi je "nestalo" (oteti su, mučeni i obično ubijeni) od strane vojske i policije.
Bergoljo je kasnije tvrdio da je sakrio nekoliko ljudi od vlasti, čak im je pomogao da pobegnu iz zemlje.
U 1976. godini nestala su dvojica jezuita koji su radili u siromašnim naseljima; nađeni su živi, ali drogirani, u polju pet meseci kasnije.
Godinama nakon "Prljavog rata", Bergoljo je bio predmet kontoverzi zbog svoje uloge u kidnapovanju i oslobađanju sveštenika. Neki su ga kritikovali zbog toga što nije zaštitio sveštenike, pa su ga čak optuživali da je izdao te ljude režimu. Drugi su prihvatili Bergoljev iskaz da je potajno intervenisao sa režimom kako bi obezbedio njihovo oslobađanje. Tužba protiv Bergolja zbog saučesništva u nestanku sveštenika na kraju je odbačena.
Zagovornik siromašnih
U 1980-im godinama Bergoljo je služio kao profesor u semenariji i rektor, a postdiplomske studije iz teologije pohađao je u Nemačkoj. Godine 1992. imenovan je za pomoćnog biskupa Buenos Airesa. Za nadbiskupa Buenos Airesa postavljen je 1998. godine (tu funkciju je obavljao sve do izbora za papu), a za kardinala je posvećen 2001. godine.
Tokom ekonomske krize u Argentini koja je počela krajem 1990-ih, a kulminirala 2002. godine rapidnom devalvacijom nacionalne valute, Bergoljo je stekao javnu reputaciju skromnosti, živeći u jednostavnom stanu u centru grada umesto u nadbiskupskoj rezidenciji i putujući javnim prevozom ili peške umesto limuzinom.
Postao je glasni zagovornik siromašnih i vešt političar, vešto promovišući stavove crkve o socijalnim pitanjima u susretima sa vladinim zvaničnicima. Njegov teološki konzervativizam, međutim, postavio ga je u sukob sa centističko-levim administracijama predsednika Nestora Kirhnera (2003–07) i njegove supruge i naslednice, Kristine Fernandez de Kirhner (2007–15). Bergoljo je bio naročito oštar kritičar socijalnih inicijativa Fernandezove, uključujući legalizaciju brakova istog pola 2010. godine. Fernandezova je zauzvrat prikazivala Bergolja kao desničarskog ekstremistu i podržavaoca Videline diktature.
Prvi "Papa Franja"
U februaru 2013. godine papa Benedikt XVI je podneo ostavku zbog starosti i zdravstvenih problema. Konklava je sazvana početkom marta, podstičući nadu da će Benediktov naslednik biti izabran i postavljen pre nadolazećeg Uskrsa.
Bergoljo je izabran na petom glasanju i izabrao je ime Franja, u čast Svetog Franje Asiškog (1181/82–1226), koji je živeo skromnim životom u službi siromašnima, kao i podsećajući na Svetog Franju Ksaverskog (1506–52), jednog od osnivača jezuita.
Iako je bio prvi Papa Franja i široko nazivan "Franja I", odbio je da koristi rimski broj I kako bi označio da je on prvi koji koristi svoje papinsko ime. (Tradicionalno, rimski broj I se ne dodaje papinom imenu dok drugi papa istog imena ne bude izabran. Papa Jovan Pavle I[1978] je bio prvi papa koji je koristio broj tokom svog pontifikata.)
Franjo je preuzeo vođstvo nad crkvom koja je bila na raskrsnici. Na početku 21. veka rimokatolici su činili više od šestine svetske populacije, a mnogi su živeli u Latinskoj Americi i Africi. Ipak, skandali, posebno o seksualnom zlostavljanju sveštenstva koji su počeli 1980-ih i 1990-ih, potkopali su ugled crkve, naročito u Sjedinjenim Državama i Evropi. U svojim prvim javnim obraćanjima i prvoj javnoj misi, Franja je pozvao na duhovnu obnovu unutar crkve i veću pažnju na patnje siromašnih, oštro je osudio snage koje su skrenule crkvu sa njenog misijskog puta i dovele je u opasnost da postane "bedna nevladina organizacija". Takođe je izdao poziv svojim političkim protivnicima, uključujući Fernandezovu, koju je pozvao na svoj prvi zvanični papinski govor. Međutim, naljutio je neke tradicionaliste pojavivši se na tom događaju u jednostavnoj tunici, umesto u tradicionalnoj papinskoj odori.
Takođe je preduzeo korak bez presedana 2013. godine, kada je imenovao savet od osam kardinala koji su ga savetovali u vezi sa politikom crkve. Njegova izjava iz te godine da je Hristos "spasio sve nas", čak i nevernike, široko je interpretirana od strane medija kao poruka o izlasku u susret i dobroj volji prema ateistima i agnosticima, iako je kasnije portparol Vatikana tvrdio da je Franja pogrešno protumačen.
