Prestižno priznanje za izuzetan uspeh i posvećenost u oblasti kardiovaskularne medicine, pristiglo je prethodnih dana prof. dr Milovanu Bojiću, direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", koji je izabran za člana državne Ruske akademije nauka, jedne od najuglednijih institucija u svetu.
Prestižno priznanje za izuzetan uspeh i posvećenost u oblasti kardiovaskularne medicine, pristiglo je prethodnih dana prof. dr Milovanu Bojiću, direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", koji je izabran za člana državne Ruske akademije nauka, jedne od najuglednijih institucija u svetu.
Ova vest, potvrđena ličnim pismom predsednika Ruske akademije nauka, akademika Genadija Krasnikova, za profesora Bojića predstavlja izuzetnu čast i potvrdu njegovog višedecenijskog naučnog i stručnog rada u srpskoj medicini. Izbor stranih stručnjaka u Rusku akademiju nauka, osnovanu davne 1724. godine, ukazom Petra Velikog, prava je retkost. Sa 890 redovnih i 1.135 dopisnih članova, Akademija je najuvaženije naučno telo u Ruskoj Federaciji. Profesor Bojić je drugi srpski stručnjak iz oblasti medicine kojem je pripala ova izuzetna čast, što dodatno naglašava težinu i značaj pomenutog priznanja.
Pismo, koje je profesoru Bojiću stiglo od akademika Krasnikova, jasno svedoči o prestižu ovog imenovanja.
- Poštovani profesore Bojiću, zadovoljstvo mi je da vas obavestim da ste 30. maja 2025. godine, na Generalnoj skupštini Ruske akademije nauka, izabrani za inostranog člana – kaže se u pismu.
Krasnikov je takođe izrazio uverenje da će zajednički napori doprineti plodonosnoj saradnji između Srbije i Rusije.
Ovo priznanje, kako ističe profesor Bojić, nije samo lično, već i potvrda njegovog ,,životnog projekta" – Instituta ,,Dedinje”.
- Izuzetno sam počastvovan izborom u Rusku akademiju nauka. Verujem da je to velika čast za svakog čoveka, pa i za mene, imajući u vidu da moj naučno-istraživački rad traje duže od četiri decenije. Verujem da ovo priznanje može doprineti daljem unapređenju odnosa između zdravstvenih sistema Ruske Federacije i Republike Srbije, kao i jačanje saradnje. Ovo je veliko priznanje za celokupan rad koji sam obavljao na svim pozicijama na kojima sam do sada bio. Moje zadovoljstvo je utoliko veće, jer su velika Akademija i veliki ljudi u njoj, prepoznali moj doprinos i zalaganje. Čast je biti deo Ruske akademije nauka, pored takvih imena kao što je Jevgenij Ivanovič Čazov, koji je još 1961. godine uveo trombolitičku terapiju kod infarkta miokarda. Tu je i niz akademika koje poznajem iz oblasti kardiologije, kardiohirurgije itd, s bezbroj zajedničkih susreta na kongresima, simpozijumima, ali i kroz saradnju između institucija, koja će mojim izborom biti još plodonosnija – poručio je prof. Bojić.
Ovo izuzetno priznanje pridružuje se već impresivnoj listi odlikovanja i počasti koje je profesor Bojić dobio tokom svoje duge karijere. Među njima su Sretenjski orden prvog stepena za zasluge u oblasti kardiologije, koji mu je lično uručio predsednik Aleksandar Vučić, kao i Orden zastave prvog reda Republike Srpske sa zlatnim vencem. Takođe je član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, kao i Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu, a pripala su mu mnoga druga priznanja u zemlji i regionu, od izbora za počasnog građanina do nosioca drugih priznanja i odlikovanja.
Zvanična ceremonija prijema profesora Bojića u Rusku akademiju nauka biće upriličena u oktobru ove godine u Moskvi i to će, svakako, biti događaj koji će dodatno učvrstiti veze između medicinskih i naučnih zajednica ovih dveju zemalja.
