Novi Sad – Više od pola godine nakon što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo da je Feliks postao žrtva otmice u regionu Bliskog istoka i nakon višemesečne epopeje međunarodnih pregovora, ovaj mladunac orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba Srbije, konačno se vratio kući.
U julu prošle godine, dok još nije poleteo iz gnezda svojih roditelja, ornitolozi DZPPS-a su, u standardnoj naučnoj proceduri, mladog Feliksa obeležili metalnim i plastičnim prstenovima i satelitskim odašiljačem. Dok su se svi radovali Feliksu kao prvom mladuncu ove vrste koji poleće sa teritorije Bačke nakon 70 godina, niko nije ni slutio da ga očekuje životna priča dostojna filmske ekranizacije.
Njegov nesvakidašnji put otkriven je zahvaljujući postavljenom satelitskom odašiljaču. Kao i svi mladunci krstaša koji lutaju prvih pet do šest godina života dok ne postignu polnu zrelost, Feliks se otisnuo na put, ali je krenuo na jug, preko Makedonije, Grčke i Turske, sve do Sirije, gde je uhvaćen, a telemetrijski uređaj sa njegovih leđa je uništen.
„Feliks nažalost nije izuzetak. Ubijanje i krivolov divljih ptica na području Mediterana i Bliskog Istoka svake godine odnose desetine miliona nevinih života. On je imao sreće utoliko što je obeležen, što smo mogli da pratimo njegovo kretanje i uopšte saznamo šta mu se desilo", poručuje Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a.
Nakon što je uhvaćen i prodat švercerima divljih ptica u Siriju, za Feliksa je tražen otkup. U spašavanje se uključuje Libansko udruženje za migratorne ptice na čelu sa dr Mišel Savanom, koji rizikujući život uspeva da preuzme Feliksa i da ga smesti u prihvatilište u okolini Bejruta gde se o njemu starao sa posebnom brigom pola godine. Toliko su trajali i pregovori i pokušaji da se Feliks preveze u Srbiju.
Puštanje Feliksa u prirodu na Bliskom istoku, sa nadom da se vrati u Srbiju, nije bilo opcija, jer bi to značilo prepuštanje na milost i nemilost švercerima i lovcima na ptice grabljivice, što je tamo svakodnevna praksa strahovito velikih razmera. Zato su, na poziv DZPPS-a, građani Srbije u rekordnom roku sakupili novac za Feliksov povratak u Srbiju avionom.
Za samo tri dana 153 osobe su donirale ukupno 3.390,29 €. Novac je bio potreban za osnovne troškove avio-prevoza, kupovinu transportera, lečenje, smeštaj i hranu u prihvatilištu u Libanu.
„Taman kada je sve bilo dogovoreno, dan pre nego što je Feliks trebalo da bude prevezen prvi put, eskalirali su sukobi u regionu Bliskog istoka i avio-saobraćaj je zatvoren. Tako je Feliks ostao u prihvatilištu sve do sada, kad su se napokon stekli uslovi da se vrati kući", pojašnjava Ružić.
Od decembra 2025. DZPPS je bilo u bliskom kontaktu sa gospodinom Milanom Trojanovićem, ambasadorom Republike Srbije u Libanu koji je odigrao ključnu ulogu u povratku Feliksa. Budući da su sve komercijalne avio kompanije odbile da prevezu Feliksa, okrenuli smo se Vojsci Srbije koja ima mirovnu misiju u Libanu. Načelnik Generalštaba, general Milan Mojsilović, je odmah prihvatio naš apel za pomoć i omogućio da se Feliks preveze vojnim avionom u Srbiju.
U povratak ptice su bili uključeni Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tj Uprava za veterinu i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
Feliks je u Srbiju uspešno doleteo vojnim avionom. Na vojnom aerodromu u Batajnici sačekali su ga predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji su ga i prevezli u Prihvatilište za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste u okviru Zoološkog vrta Palić u Subotici, gde će boraviti dok se ne steknu uslovi da ponovo bude pušten na slobodu.
Prema informacija koje je DZPPS dobilo od saradnika u Libanu, Feliks je u dobroj fizičkoj kondiciji. Nakon početnog oporavka u prihvatilištu, sve vreme je imao odličan apetit i jasno pokazivao da želi da napusti kavez.
Orao krstaš, ptica koja krasi i nacionalni grb Srbije, ima status kritično ugrožene vrste. Od 2017. godine kada je postojao samo jedan par na severu Banata, zahvaljujući brojnim aktivnim merama zaštite i pažljivom čuvanju, njihova populacija se postepeno oporavlja. Ove godine, ornitolozi DZPPS-a zabeležili su 29 gnezdećih parova i 25 mladunaca u gnezdima. Nadamo se da će im se Feliks pridružiti što pre, birajući sigurnija prostranstva.
