Стари Сланкамен – На лепом плавом Дунаву за риболовце – све се променило! Нема више риба као што је некад било, нарочито од када се појавила инвазивна врста рака.

 

“Рибе нема и биће је све мање. Пре две три године приметили смо речне ракове који су у Дунав убачени у другој половини деветнаестог века, како би се надокнадила бројност домаћег рака који је био на ивици истребљења”, рекао је риболовац Никола Живановић Мачак.

 

Биолог, др Милан Матавуљ истиче да је из економских разлога у Дунав уношен амерички рак, који нарасте и до двадесетак цм и буде тежак до 300 гр. Међутим, испоставило се да је то једна агресивна врста, која преноси рачју кугу на наше врста ракова.

 

“Ова инвазивна врста, такође, уништава икру и рибљу млађ. У свим рекама су се аутохтоне врсте ракова повукле у горње токове река пред инвазивном врстом. Једино решење је изловљавање и физичко одстрањивање из реке. Они се могу јести, јер колико је квалитетна риба из Дунава толико је квалитетно и њихово месо”, изјавио је др Матавуљ.

 

Риболовци кажу да инвазивни ракови годишње поједу до 150 тона икре и на тај начин направе 50 милиона евра штете. Удружење “Речни ракови” приступило је решавању овог проблема.

 

“Имамо начелну подршку од Министарства заштите животне средине, надлежних институција, стручњака из ове области. Успоставили смо контакте и договарамо сарадњу са еколошким активистима из земаља у региону, које имају сличне проблеме”, каже Ненад Пешут, председник удружења „Речни ракови“.

 

У Дунаву постоји 36 основних врста риба, од тога је 20 врста белих које лове спортски роболовци. Остале се рибе лове мрежом попут сома, смуђа, шарана, тостолобика, бабушке и те рибе се још увек, користе за исхрану.

 

“Редовно носимо на контролу месо од рибе у Институт за исхрану у Новом Саду. Њихов одговор је тај да смо ми последња генерација која једе рибу из реке. Дунав је веома загађен и све то утиче на квалитет рибе. Иначе, на дну ове реке је на милионе ракова и то инвазивне врсте. То не може да се искорени без неке организоване акције”, закључује Душан Егленџија, оснивач удружења наутичара „Марина“.

 

РИНА