Сабор виолиниста у Прањанима: Сви мештани на ногама

Прањани – Уочи сутрашњег отварања Првог Српског Сабора виолиниста у Прањанима сви мештани овог горског насеља су на ногама.

Ово ће за њих бити празник свечаности и благи дан, а од памтивека се није догодило да се у само неколико дана варошица препороди, добије нови лик.

„За наш крај ово је догађај који ће се памтити довека, јер први пут се збива да место од 1. 470 становника очекује чак 50.000 гостију у три саборска дана“, каже за РИНУ, Радовин Веселиновић Греба, председник МЗ Прањани.

Кроз средиште места јуче се колима могло проћи само уз пуно стрпљења јер је главни простор на коловозу припао тешким камионима који су довозили опрему или робу за све врсте сабораша, озвучење и бину за виолинисте, арњеве за угоститељске шатре и све друго што иде уз један велики народни сабор у Србији.

„Компанија МТС обезбедила је посебан контејнер да у Прањанима ових дана и домаћини и посетиоци имају 4Г мрежу мобилне телефоније“, наводи Гвозден Николић, идејни творац Сабора.

Захваљујући „Електродистрибуцији“ из Чачка, из Лазаревца је за ову прилику допремљен велики трафо и постављен надомак саборишта како би се обезбедио напон електричне енергије потребан за овакве прилике.

Месна заједница и њени добровољци припремили су пијаћу воду и наручили тоалет кабине уз бесплатно коришћење за све а на неколико великих паркинга одређена је цена од 200 динара по возилу, јер мештани то после морају да среде кад се сабор заврши.

Председник МЗ Веселиновић приповеда да су једну дугачку улицу од средишта Прањана према осмогодишњој школи одредили за тезге и уличне продавце, под веома прихватљивим закупом: 1.000 или 1.500 динара по дужном метру за све саборске дане.

Вредни домаћини хватају час за предах од посла а они који су замакли у године посматрају и веле, као Васо Ковачевић(82) који је раскрилио штампу на тераси кафане „Прањанска краљица“:

„Шта уради једна виолина, среди цело село“, а домаћица лепо сређене крчме, Вера Миловановић, не жели да нам наплати пиће.

„Добила сам унука, пре седам дана, зове се Михаило, частим“

Наочита бака примила је уместо бакшиша само честитке. Нека буде са срећом.

Уз пут се кроз ово месташце док чекамо долазак најбољих виолиниста из Србије а богами и даље, срећу стари пријатељи и познаници те збијају шале.

Тако Зоран Пантовић директор осмогодишње школе у Прањанима под једном липом подсећа шта причају Срби кад седну у кафану.

„Један рече да не пије ништа, а сви остали га питају: Јеси ли добро, јеси ли здраво“?

РИНА