Сара Васовић, надничарка и мајка за пример: „Живим за моју децу”

Ивањица - Готово да нема њиве ливаде или малињака у ивањичком крају где Сара Васовић (37) није закорачила или оставила кап зноја, само да би прехранила своју нејач. Често се може видети како са својим малишанима сакупља шумске плодове, дивље јагоде, купине, боровнице, али многи су остали у неверици када су ову мајку четворо деце угледали на врху брезе како креше грање.

„Пуно се тражи ова брезовина, сецкам гранчице дебљине цигарете, везујем у дењкове по 40 прута. То је око килограм брезовине и продајем га по 40 динара. И тако зарадим данас 1.000 динара. Шумско воће ми купују накупци у сезони и имају места где носим да предам. Тренутно је дивља јагода актуелна, ускоро ће шипурак, боровница. А у међувремену сам у малинама. Стигне нешто помоћи од државе, и хвала јој на толико, није мени држава дужна да издржава децу него ја. Али, није ми тешко, важно је да су ми деца сита и здрава. Имам два сина и две кћеркице. За њих живим, и ништа ми није тешко да урадим за њих. Не жалим се а и на кога бих. Нико ми није бирао живот. Он је мој, какав је такав је. Владе ми је једина рана на души, али оздравиће, даће бог, биће и он добро, и молим се за то сваког дана. Биће како је он одредио“ - прича Сара коју смо пронашли на шумском пропланку како крати брезове гране док је кћеркице стрпљиво чекају на складу.

За ову Ивањичанку мештани имају само речи хвале. ,,Стварно је вредна жена и кад дође код нас у надницу као чигра је. Не жалимо ниједан динар који јој платимо. Понекад дође са децом, они ту око нас седе играју се и чекају мајку, али то су дивна деца, не чују се. Марија је право злато, она пази ову млађу, а прискочи да помогне мајци кад нешто запне иако јој је тек осам година, први је разред. Чујем да ређа петице“ каже Снежана Савић у чијем малињаку је протеклог пролећа Сара често надничила.

Сара је до сада уписала стоту надницу откако је спао снег са Голије. Кажу да је поставила рекорд када је за један дан увезала 40 ари малине код једног газде у Котражи, и од тада за њу има посла где хоћеш.
„Сан ми је да ова моја сиротиња има кров над главом, али тешко. Успела сам да одвојим од уста и купим плац у пристранку брда изнад Ивањице, али даље је стварно тешко. Не може се од дивљих јагода и прућа направити кућа, и купити блокови, цемент и цреп. Кад би то имала верујте да би сама зидала, а има људи који би ми радо помогли“ - вели она.

Иначе, њен најстари син Владе је рођен 1998, Иван четри године млађи. Марија је на свет дошла 2011. а Тијана две године после ње.
,,Много се пати, али никад се пожалила није. Имала је тежак, скоро мученички живот и жеља ми је да је видим да добије сопствени кров над главом па нек умрем" - каже Сарина мајка Станка.

РИНА