Sezona duža, a vatrena stihija sve učestalija: Požari na Tari prete da ugroze šumsko bogatsvo na ovoj planini, rendžerkse službe čine sve što je u njihovoj moći (FOTO)(VIDEO)

Bajina Bašta – Jedna od šumama najbogatijih srpskih planina svakako je planina Tara na zapadu zemlje. Ipak, sa godinama to šumsko bogatstvo moglo bi da bude desetkovano usled šumskih požara koji su usled klimatskih promena sve češći. Upravo zbog toga, ozbiljno se radi na prevenciji kako bi štete iz godine u godinu bile sve manje.

- Požari na Tari nisu svakodnevni, da kažem, ali primećeno je u poslednje vreme da su postali sve češći i intenzivniji. Primećeno je takođe da je požarna sezona sve duža nego što je inače i da se požari jave na više lokacija u istom danu, takozvani simultani požari. Mi smo ove godine imali samo dva manja požara, uzrokovana varničenjem žica na dalekovodu niskog napona. U Srbiji je u tom periodu bilo čak 600 požara u jednom danu, dok je Tara tada bila mirna. To ne mogu da pripišem sreći, to je rezultat toga što je lokalno stanovništvo podiglo, da kažem, kulturu prevencije. A i posetioci su sve bolje informisani zahvaljujući informativnim tablama o dnevnom riziku od požara koje se nalaze na našim ulaznim kapijama, kazao je za RINU Marko Tomić, šeg rendžerkse službe NP Tara.

Tara kao prostorna celina spada u prvu kategoriju ugroženosti od šumskih požara, odnosno požara na otvorenom prostoru, jer se nalazi u najvišoj rizičnoj zoni prema važećim procenama. To je posledica konfiguracije terena, prisustva četinarskih šuma, pre svega borovih.

Najugroženiji delovi Nacionalnog parka svakako su selo Zaovine, Kalđerske bare, Rasište i drugi delovi gde imamo veliki procenat četinarskih šuma. Kao jedan od faktora za sve učesalije požare pominju se i klimatske promene, jer je sve više dugih sušnih perioda koji utiču na češće i intenzivnije izbijanje požara.

- Najveću štetu u novijoj istoriji pričinio je požar u selu Zaovine 2012. godine, gde su direktne materijalne štete bile nekoliko stotina hiljada evra. Ono što je važno napomenuti jeste da su ekološke posledice višestruko veće. Prema nekim procenama, ekološke štete su deset puta veće od direktnih materijalnih. To se odnosi na ugrožavanje biodiverziteta, staništa i nekih retkih i zaštićenih vrsta, izjavio je Tomić.

Osim prirodnih, tu je i nezaobilazni ljudski faktor koji je takođe jako često uzrok šumskih požara na Tari.

- Pojedinačnih slučajeva namernog paljenja jeste bilo, ali to je veoma retko. Najčešći slučajevi su ljudski faktor iz nehata, odnosno usled nepažnje. To su nepažnja, nepropisno spaljivanje trave ili neki tehnički problemi, kao što je dalekovod niskog napona koji nam pravi velike probleme. Za razliku od ranijih godina, svest stanovništva je sada mnogo veća, pa se ti namerni slučajevi gotovo i ne evidentiraju, dodaje naš sagovornik.

Kada su u pitanju ljudski kapaciteti, nacionalni park ima obučene ljude iz redova zaposlenih. To su pre svega čuvari prirode, čuvari šuma, lovočuvari, koji imaju položen stručni ispit iz zaštite od požara.

- Pored toga, sprovodimo i edukativne radionice kroz projekte. Zajedno sa profesorima i vatrogasnim jedinicama organizujemo zajedničke obuke. S druge strane, poboljšali smo i tehničke kapacitete. Imamo dva specijalizovana pick-up vozila za brze intervencije, sa po 300 litara vode. Cilj nam je brza reakcija i smanjenje vremena intervencije. Takođe imamo i vatrogasni kamion koji ima kapacitet od dve i po tone vode. Što se tiče tehničkih  kapaciteta, dobro smo opremljeni. Sada, kroz LFM projekat za Zapadni Balkan, dobili smo i pristup satelitskim uslugama rane detekcije požara i praćenja razvoja požara pomoću tih tehnologija, naglašava Tomić.

Pre nekoliko godina uključili su i lokalno stanovništvo u sistem zaštite od požara. Tada su izrađene dve informativne table koje prikazuju dnevni rizik od požara, kako bi se posetioci upoznali sa stepenom opasnosti.