Sigurna ruka, strpljenje i osećaj za svetlo i senku: Milovan iz sela Bapsko polje je pirograf - ono što on stvara ne može da napravi veštačka inteligencija (FOTO)(VIDEO)

Čačak - Pirografija je umetnička tehnika stvaranja crteža, ornamenata i natpisa spaljivanjem površine drveta užarenim metalnim vrhom. Iako se danas prepoznaje kao poseban vid likovnog stvaralaštva, ova tehnika svoje korene ima u starim zanatskim veštinama, pa se s pravom može smatrati drevnim umetničkim zanatom koji spaja ručni rad, preciznost i stvaralačku dušu.

Nekada je krasila predmete svakodnevnog života, dok se danas vraća kao dragoceni oblik rukotvorina autentičan, spor, strpljiv, nastajao potez po potez, mirnoćom i veštinom.

Ovaj zanat zahteva sigurnu ruku, strpljenje i osećaj za svetlo i senku, zbog čega se pirografija smatra istančanom umetničkom disciplinom u kojoj svaki trag nosi pečat čoveka koji ga je stvorio.

Jedan od retkih majstora u zapadnoj Srbiji koji čuva i obnavlja ovu veštinu jeste Milovan Kolović  - Gero iz Bapskog Polja, čovek veštih ruku, duboke vere i neiscrpne posvećenosti, koji je do sada izradio više od hiljadu krstova i ikona.

Na jednom od svojih putovanja na Svetu Goru, gde redovno odlazi u skladu sa blagoslovima, dobio je drvo masline na kome upravo oslikava krst.

„Uz Božiju pomoć kada ga završim i kada lakiram, biće darivan na Svetoj Gori u nekom manastiru. Tehnika kojom radim je pirografija, prvo izrežem i blago uradim duborez, a zatim zagrtevanjem žice i vatrom oslikam krst, ikonu ili drugi motiv“, kaže Kolović, prisetivši se početaka svog puta.

Počeo je 2014. godine, u trenutku životnih iskušenja. Već 2015, na svom prvom odlasku na Hilandar, shvatio je da želi da ikonopisanje i pirografija budu deo njegovog svakodnevnog života.

Danas, sa više od hiljadu uradjenih ikona, najveći deo svojih radova poklanja manastirima na Svetoj Gori i u Srbiji.

Pre nego što počne da pali drvo, najpre skicira svetitelja, pažljivo bira linije, a zatim polako prelazi u stvaranje senki koje ikoni donose dubinu.

Najčešće radi na lipovom drvetu koje, kako kaže, „najbolje prima svaki potez vatre“, dok tvrđe vrste poput hrasta koristi za rad sa izraženim duborezom.

„Nakon skiciranja iscrtavam osnovne linije, a zatim senčim kako bih dobio svetlije i tamnije delove. Najčešće radim na suvoj lipi, jer je najzahvalnija. Tehnika zahteva smirenost, desetak dana duhovno mirnog rada, a nekada i do dva meseca ako to traži unutrašnji mir“, objašnjava ovaj majstor.

Mnoge njegove ikone nastale su na neobičnim komadima drveta koji su mu sami „došli u ruke“, poput jasike pronađene pored strugare, od koje je stvorio ikonu Svete Petke sa pozlatom i dragim kamenom, ili starog, više od vek starog komada dobijenog na blagoslov u Hilandaru, na kojem je pirografijom ispisao Isusovu molitvu.

Pirografija u rukama Milovana Kolovića Gera prevazilazi zanat i postaje umetnost na drvetu, susret čoveka i vatre u kome nastaje poseban, sveti rad.

U vremenu brzine i prolaznosti, Gero čuva jednu od najstarijih umetničkih veština i daruje joj novo dostojanstvo, a svaka njegova ikona svedoči o veri, smirenju i tajni stvaranja koje traje još od davnih vremena i kako kaže pripada drevnom umetničkom zanatu.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta ,,Vešte ruke zanatlija zapadne Srbije", u produkciji ,,4N Studija", pripremljen za novinsku agenciju RINA.