Синдикат новинара Србије се не слаже са нацртом Стратегије: увести регионалне сервисе и 2% за финанс

Процес приватизације локалних и регионалних медија који је у различитим, углавном неуспешним модалитетима, трајао више од једне деценије завршен је током 2015. године. За то време угашен је значајан број локалних и регионалних медија, пре свега електронских а јавност у тим срединама остала је без основних информативних садржаја”, каже се у издвојеном мишљењу чланице Радне групе за доношење нове медисјке Стратегије Драгане Чабаркапе. У анексу које се налази у склопу нацрта Стратегије на сајту Владе Србије, а у којем је председница Синдиката новинара Србије издвојила мишљење, наводи се: „Држава је задржала удео у оснивачком капиталу издавача медија „Политика” а.д. и компанија „Новости” а.д. Ове компаније се не финансирају из буџета, већ у потпуности послују на тржишту. Остало је отворено питање статуса ових медија, имајући у виду њихов друштвени значај у земљи као и традицију. Значај и одговорност Танјуга за заштиту јавног интереса није добро процењен у претходном периоду, посебно имајући у виду велики утицај националне новинске агенције на квалитет медијског сектора уопште, као и њен међународни углед . Излазак државе из медија предвиђен претходном медијском стратегијом био је планиран уз формирање шест регионалних јавних сервиса како би се очувао јавни интерес у области информисања на локалном нивоу. Ова одредба није ушла у сет медијских закона усвојених 2014. године. Последица је очигледна неравнотежа између појединих делова Републике Србије, када је реч о остваривању јавног интереса у области јавног информисања. Известан број локалних заједница доведен је у ситуацију да уопште нема електронски приступ важним информацијама од локалног значаја, чиме је, додатно, озбиљно доведен у питање читав концепт приватизације. Према подацима Синдиката новинара Србије из приватизованих медија отишло је на основу социјалног програма или добило отказ више од 1300 новинара и медијских радника што се негативно одразило на квалитет медијских садржаја и информисање на локалном нивоу. Многи индикатори указују да је јавни интерес у великој мери подређен интересима нових власника. У друштвима стабилне демократије локални и регионални медији опстају и јачају упркос савременим изазовима који долазе из сфере политике, бизниса или технологије. Искуства из Европе показују колико је за јавно информисање важно постојање регионалних и локалних јавних сервиса: Аустрија има 9 регионалних радио и ТВ станица, Немачка 11 регионалних емитера (радио и ТВ) Велика Британија 11 регионалних радио и ТВ станица. У Данској је основано 8 регионалних ТВ станица и 11 регионалних радио станица. Шведска има 19 регионалних ТВ станица и 26 радио станица, Норвешка 11 регионалних телевизија и 13 радио станица. Финансирање се реализује кроз претплату и приходом од реклама Мера 2.3 Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије - Изменама Закона о јавном информисању и медијима омогућити успостављање јавно-приватног партнерства у медијима; - донети регулативу за дневне листове Политика и Вечерње новости; - донети регулативу за рад Танјуга; - изменом медијских закона омогућити формирање регионалних и локалних јавних сервиса што ће значајно допринети производњи квалитетнијих медијских садржаја и бољем информисању на локалном нивоу. - законом обезбедити из буџета локалних заједница 2% за финансирање медија и то: а) 1% за локалне и регионалне јавне сервисе ; б) 1 % за пројектно суфинансирање медијских садржаја.” Иначе, четири медијска удружења (УММР, ПРОУНС, ДНВ, КОМ-НЕТ) окупљени у Медијском савезу Србије подржавају овај став и биће тема јавне расправе, која ће се одржати у Нишу, Новом Саду, Београду, док је у Чачку заказана за 25. април у 12:00 часова. РИНА