Slavica se rodila, odrasla i udala na selu, tako uči i svoje kćerke: Vredna planinka sa Suvobora otrkiva kako izgleda dan žene poljoprivrednice i da li se može sve postići (FOTO)

Gornji Milanovac - Život žene na selu nije lak, jer skoro sve domaćice osim kuće i porodice čekaju poslovi u štali, na njivi i u voćnjaku. Slavica Vesković iz sela Koštunići na Suvoboru od kad zna za sebe živi na selu, ti se rodila i odrasla, odgajila kćerke. Za nju je njeno selo pravi raj na zemlji koji nikada ne bi menjala za svetla velikog grada. Ipak, da je lako - nije. Ustaje se ranom zorom, sa prvim petlovima a leže kad se sve obaveze završe. Ono na šta je ponosna jeste da se i njena kćerka udala u selo i to u njihovoj blizini. 

- Često čujem da devojke odlaze u gradove, da ne žele da se udaju u selo i tu ostanu. Mi smo imali sreću što je jedna od naših kćerki ostala blizu nas. Ima puno posla, ali opet na selu je i sloboda koja se ne može opisati rečima. Znate da ne radite za drugoga, nego za sebe. Danas su i sela drugačija nego što su bila, putevi su asfaltirani, žene danas hvala Bogu skoro svaka vozi auto i čas posla su do grada. Imamo u selu školu i ambulantu, dobru medicinsku pomoć. Imamo sve uslove kao i oni što ih imaju u gradu. Koristimo čak i internet i društvene mreže. Kad je dobra organizacija, za sve se nađe vreme, da se pomuze krava ranom zorom do toga da se pred spavanje prelista fejsbuk, kaže za RINU Slavica. 

Ipak, dodaje da ih neretko muči plasman robe i otkupna cena voća i povrća, kao i mleka i sira. Iako ima niz subvencija za žene poljoprivrednice, za njih složena procedura neretko ih odvlači od toga da za njih i apliciraju. 

- Nadamo se da država neće zaboraviti žene koje su ostale na selu da žive, rade i podižu decu. Mi živimo od našeg rada i od onog što prodamo, pa se nadamo da ćemo moći naše proizvode da plasiramo po boljim cenama. Da vidimo da se naš rad ceni i poštuje. Cena mleka je uvek jako problematična i jako niska, kaže ova vredna žena. 

Slavica se osvrnula i na to da li se težak rad i život žene na selu vidi na njihovim licima i to u doba moderne medicine i filtera u kojima su mladost i lepota prioritet. Ona ističe da su za dostojanstveno starenje najvažniji širok osmeh i vedar duh, a ne plastični hirurzi. 

- Svaka moja bora nosi neku životnu priču, na svaku sam ponosna i ni jedne se ne stidim. Što se tiče šminke, ja šminku ne koristim, koristim samo jednu kremu i ruž. Mislim da je važno dostojastveno stariti, aja to činim svojom pozitivnom energijom i dobrim raspoloženjem, kaže za RINU Slavica koja već ima i unučiće.

Ona dodaje da ne može da razume da neko daje silne novce kako bi ostao mlad na silu, a vrlo često zbog toga izgleda smešno. Na ogromne količine novca koje žene i devojke danas izdvajaju za šminkanje kod takozvanih profesionlanh šminkera, takođe se čudi.

- Šminkanje košta nekoliko hiljada dinara i posle par sati vi dođete kući i umijete se, sperete sve te date pare. Pritom ja koliko sam videla kad idem po veseljima, često ta šminka uopšte ne traje nešto dugo. Razmaže se posle sat vremena. Al, eto valjda su to ta neka nova vremena koje mi malo stariji, sada ne razumemo. Sve ima svoje, kaže Slavica.

Ova vitalna planinka priseća se da ranije neizostavan detalj koji bi pojačavao žensku lepotu nisu bile veštačke trepavice i kosa, kao što je sad slučaj, već lep broš koji je bio obavezan detalj na svečanoj garderobi.