Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da će novi zakon o legalizaciji objekata, čiji će se predlog sutra naći na dnevnom redu vlade, biti po hitnom postupku upućen u parlament i da će njegova primena krenuti dan nakon usvajanja u Narodnoj skupštini.
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je da će novi zakon o legalizaciji objekata, čiji će se predlog sutra naći na dnevnom redu vlade, biti po hitnom postupku upućen u parlament i da će njegova primena krenuti dan nakon usvajanja u Narodnoj skupštini.
Sofronijevićeva je istakla da će digitalna platforma, na kojoj će biti evidentirani izgrađeni objekti na teritoriji Srbije, biti odmah ustupljena svim jedinicama lokalne samouprave.
Ona je rekla za TV K1 da će građani moći da prijave nelegalne objekte kada prođe 45 dana od momenta stupanja zakona na snagu.
"Digitalna platforma već postoji i ona je izrađena uz tehničku podršku Republičkog geodetskog zavoda. Biće ustupljena opštinama koje imaju rok od 30 dana da ucrtaju sve zone zaštite, sve zone javne namene i da naplatu doprinosa prikažu po zonama. Kada se taj posao završi, opštine će biti dužne da organizuju pravnu pomoć za ljude koji nemaju potrebno tehničko znanje da popune prijavu. Paralelno će ovaj period biti korišćen da našim građanima kažemo šta treba da pripreme, a to je osnovni set podataka o nepokretnosti i vlasniku", rekla je Sofronijevićeva.
Digitalna podloga, kako kaže, biće odmah dostupna svim jedinicama lokalne samouprave.
"Tada počinje da teče rok od 30 dana u kojem se podaci vraćaju Agenciji, plus još 15 dana da Agencija izvrši proveru i ažuriranje. Prijave počinju od momenta stupanja zakona na snagu, sa inicijalnim rokom od 45 dana, zatim sledi ciklus prijavljivanja od 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne prigovore, što ukupno čini 90 dana", rekla je Sofronijevićeva.
Ministarka ističe da će visina takse za legalizaciju zavisiti od veličine opštine odnosno grada, ali i od vrste objekta.
"Sve opštine sa manje od 50.000 stanovnika, kao i sva sela u Srbiji, zajedno sa pomoćnim i ekonomskim objektima, koštaće 100 evra. U Beogradu taksa se kreće od 100 do 1.000 evra, dok u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu iznosi od 100 do 500 evra. Za gradove sa 50.000 do 100.000 stanovnika raspon je od 100 do 300 evra", navela je Sofronijevićeva.
Na pitanje da li će investitori koji su nelegalno napravili zgradu proći isto kao i građani koji nisu imali mogućnost da legalno sagrade objekat, Sofronijevićeva kaže da država ne nagrađuje nesavesne graditelje.
"Oni su prevarili kupce stanova i svoju državu, čime su direktno ugrozili budžet opštine ili grada. Ako su poznati i dostupni, plaćaju naknadu i to ne 100 ili 1.000 evra, već iznos jednak doprinosu koji bi morali da plate da su na vreme tražili i dobili građevinsku dozvolu. U toj situaciji kupci stanova ne plaćaju ni tih simboličnih 100 evra", rekla je Sofronijevićeva, prenosi Tanjug.
Kupci stanova, kako dodaje, plaćaju od 100 do 1.000 evra samo u slučajevima kada investitor nije poznat ili mu se ne može ući u trag.
Ministarka je rekla da je Kaluđerica najveće nelegalno naselje na Balkanu i naglasila da novi propisi ne daju univerzalna rešenja već postavljaju jasna pravila.
"Predmet evidentiranja mogu da budu svi, ali predmet upisa ne mogu biti svi. Štite se javna dobra, štite se kulturna dobra i štiti se privatna svojina. Zakon je posebno predvideo situacije kada je građeno na tuđem zemljištu, to su klasični slučajevi uzurpacije i našim Ustavom se privatna svojina posebno štiti. Zakon predviđa da se najpre reši pitanje vlasništva zemljišta, a tek potom, ako se vlasnik i bespravni graditelj dogovore, može da se upiše pravo. Ako do dogovora ne dođe, upisuje se vlasnik zemljišta", objasnila je Sofronijevićeva.
