Штрпце / РИНА – Како ове зиме живи српски збег од 1.200 душа на 975 метара надморске висине, којим током тече судбина упорних људи у Штрпцу, на Шар Планини?- Хвала богу имамо хлеба, и са хлебом још по нешто. Имамо и Србију иза себе, а многе су очи уперене и ка Русији – каже за агенцију РИНА Драган Сталетовић, професор у средњој школи „Јован Цвијић”, у овој горској варошици.Од којег брашна је хлеб и чега још има поред, ако је Влада Косова и Метохије оцаринила српску робу са сто одсто?- Био сам ономад доле у Урошевцу где живе само Албанци и видео да су им продавнице пуне, имају чак и кекс „плазму” и другу српску робу, а трговци се бране причом да су то старе залихе. А код нас у Штрпце роба стиже углавном из Македоније, на кеси брашна пише да је македонско, цена му је као и раније, откуда ми знамо ко га је самлео – приповеда Добривоје Стевановић, који у Штрпцу држи хладњачу за откуп воћа и шумског биља.Домаћини су у мотелу у суботу увече направили седељку у мотелу за тројицу гостију из Чачка и Ивањице, међу којима је био и извештач РИНЕ. У неко доба придружио нам се и Звонко Михајловић, претходни председник општине Штрпце. Већали смо којим стазама и богазима стижу намирнице у варошицу, удаљену од Урошевца 30, Приштине 61, Призрена 34 и Скопља 61 километар?Михајловић вели да свако ко долази из Македоније може да пренесе робе у вредности 170 евра. - И Албанци довозе робу у наше бакалнице, и они су једноставно приморани на неку врсту сарадње. У наш, српски Дом здравља у Штрпцу, којег финансира Влада Србије, долазе бројни пацијенти албанске националности, јер имају више поверења у наше него у њихове лекаре – рече он.Зла прилика примора људе да се сналазе па се нешто робе дотура, како они кажу, „алтернативним путевима”.- У главном граду Македоније постоји предузеће „Свислајон Таково” са српским капиталом, у чијем саставу послује и „Агроплод” из Ресена, на Преспанском језеру, и они се баве производњом хране а могу да извозе где им је воља. Само браћа Црногорци не дозвољавају да ни килограм хране пређе са њихове на нашу територију и због тога ме душа боли – беседи Добривоје Стевановић.Јуче смо прошетали Штрпцем у друштву Чедомира Николића, директор ОШ „Шарски одред” на Брезовици. Ушли смо у бакалницу где је власник седео за касом, мало се опирао да га сликамо за новине, али рече:- Углавном имамо свега. Мало је проблем са кексом „плазма”, али преживећемо.Дућан је пун робе, разноврсне, нека о томе сведоче фотографије које смо начинили уз дозволу власника.И даде реч да није мењао цене.Вековно трговачко правило каже да увек, кад се појаве неке границе или забране, искрсне прилика да неко нешто и заради. Ако то нису продавци у Штрпцу, онда сигурно јесу њихове колеге из Македоније. Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Штрпце – Како ове зиме живи српски збег од 1.200 душа на 975 метара надморске висине, којим током тече судбина упорних људи у Штрпцу, на Шар Планини?
- Хвала богу имамо хлеба, и са хлебом још по нешто. Имамо и Србију иза себе, а многе су очи уперене и ка Русији – каже за агенцију РИНА Драган Сталетовић, професор у средњој школи „Јован Цвијић”, у овој горској варошици.
Од којег брашна је хлеб и чега још има поред, ако је Влада Косова и Метохије оцаринила српску робу са сто одсто?
- Био сам ономад доле у Урошевцу где живе само Албанци и видео да су им продавнице пуне, имају чак и кекс „плазму” и другу српску робу, а трговци се бране причом да су то старе залихе. А код нас у Штрпце роба стиже углавном из Македоније, на кеси брашна пише да је македонско, цена му је као и раније, откуда ми знамо ко га је самлео – приповеда Добривоје Стевановић, који у Штрпцу држи хладњачу за откуп воћа и шумског биља.
Домаћини су у суботу увече направили седељку у мотелу за тројицу гостију из Чачка и Ивањице, међу којима је био и извештач РИНЕ. У неко доба придружио нам се и Звонко Михајловић, претходни председник општине Штрпце. Већали смо којим стазама и богазима стижу намирнице у варошицу, удаљену од Урошевца 30, Приштине 61, Призрена 34 и Скопља 61 километар?
Михајловић вели да свако ко долази из Македоније може да пренесе робе у вредности 170 евра.
- И Албанци довозе робу у наше бакалнице, и они су једноставно приморани на неку врсту сарадње. У наш, српски Дом здравља у Штрпцу, којег финансира Влада Србије, долазе бројни пацијенти албанске националности, јер имају више поверења у наше него у њихове лекаре – рече он.
Зла прилика примора људе да се сналазе па се нешто робе дотура, како они кажу, „алтернативним путевима”.
- У главном граду Македоније постоји предузеће „Свислајон Таково” са српским капиталом, у чијем саставу послује и „Агроплод” из Ресена, на Преспанском језеру, и они се баве производњом хране а могу да извозе где им је воља. Само браћа Црногорци не дозвољавају да ни килограм хране пређе са њихове на нашу територију и због тога ме душа боли – беседи Добривоје Стевановић.
Јуче смо прошетали Штрпцем у друштву Чедомира Николића, директор ОШ „Шарски одред” на Брезовици. Ушли смо у бакалницу где је власник седео за касом, мало се опирао да га сликамо за новине, али рече:
- Углавном имамо свега. Мало је проблем са кексом „плазма”, али преживећемо.
Дућан је пун робе, разноврсне, нека о томе сведоче фотографије које смо начинили уз дозволу власника.
И даде реч да није мењао цене.
Вековно трговачко правило каже да увек, кад се појаве неке границе или забране, искрсне прилика да неко нешто и заради. Ако то нису продавци у Штрпцу, онда сигурно јесу њихове колеге из Македоније.
Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
7 fotografija
