Српски кромпир за Арапске Емирате

Гуча – Компанија из Абу Дабија увезла је недавно 1.500 тона кромпира из Србије, сорте коломба. Увозник тог врхунског семена јесте „Агромобил“ из Гуче, произвођачи меркантилне кртоле из Зобнатице у Банату.

Гучка фирма је синоћ од једне фирме из Београда добила захтев да испуни све расположиве количине сорте харера, у маси 450 – 600 грама, које ће угоститељи из пећи напунити богатим садржајем и продати својим произвођачима.

Ово нам је данас на „данима поља кромпира“ у Гучи саопштио Милош Вукићевић, сувласник  у породичној фирми „Агромобил“. И то је сведочанство да биљка са Анда која је у Србију унета 1805. године чини стуб за приходе многих земљоделаца на српском побрђу.

Овај догађај у Гучи окупио је 150 кромпираша из разних крајева Србије и то је традиција “Агромобила“ који је једини заступник холандске компаније ХЗПС, другог по реду произвођача семена кртоле на планети.

И, овде се увек уочи јесени окупе људи који раде са кромпиром и знају шта им је чинити у овој области.

Гости су, после уобичајене добродошлице, одведени на огледно поље, у Гучки заселак Белица, где је, „Агромобил“ засејао 22 врсте семенског кромпира из Холандије како би се утврдило који  је  од њих најприлагодљивији  нашем поднебљу. Јер Србија је пре више деценија створила три своје сорте кромпира, али ни једна није опстала, па се произвођачи уздају у најбоље у свету, дакле, холандске.

Наш фаворит за будућност је санред, али и сорта мемфис. Луцинду су прошле године купци плаћали пет динара више по килограму од осталих сората због правилног облика, или калибраже. Погледајте блустар, који такође потиче са Анда, месо му је љубичасто, имате осећај као да једете пудинг а не кромпир“ – наводи Ратко Вукићевић, оснивач „Агромобила“ који ово предузеће успешно води са синовима Милошем и Костом.

Ратко вели да је први пут у Холандији био 1990. године тражећи искуства у производњи кромпира и очекивао да ће га домаћини одвести у неу велику компанију.

Повели су ме, уствари, код једног малог фармера који је годишње производио 600 тона кромпира. Али, кад сам недавно отишао тамо, сазнао сам да је његова испорука ових година 3.000 тона то је и наша будућност, неминовно је да увећавамо производњу.

Вукићевић је истакао да је овогодишњи род кромпира у Србији мањи од оног из прошлог лета.

„Ценимо да је просечан принос у Србији 25 тона по хектару или 700.000 тона укупне производње у држави“, саопштио је Ратко Вукићевић пословном сусрету у Гучи, који разуме се није могао проћи без ручка и трубача.

Присуствовао је и Херт Китс Ноујенткамп, регионални аташе за пољопривреду амбасаде Холандије у Београду, задужен за западни Балкан.

Драго ми је да сарађујемо, срећан сам што сам другу годину узастопце у Гучи, и задовољан како породица Вукићевић води овај посао и стара се о безбедности и квалитету биљака“, казао је дипломата са севера Европе.

Огледно поље „Агромобила“  у Белици обухвата 1,6 хектара плодног земљишта на којем никада до сада кромпир није сејан.

РИНА