Гуча – Пољопривредни произвођачи кромпира из западне Србије замолили су власти да им се дозволи сетва за време полицијског часа, суботом и недељом, јер им је у ово доба драгоцен сваки минут проведен у пољу.


„Шта са својом њивом да ради сељак који несме да изађе из куће у суботу и недељу? Да мејлом комуницира са неким? Није му дозвољено да се удаљи 100 метара од куће иако у селу нема никога нити ће он заразити некога, нити ће неко заразити њега, нити може да нађе неку другу радну снагу већ је осуђен да се узда у укућане и својих десет ноката. А донеће корист држави и свима нама да се прехранимо у овом времену" казао је за агенцију РИНА, Ратко Вукићевић власник предузећа „Агромобил“ и највеће српске кооперативе за кромпираше која обухвата произвођаче из око 600 села.


Овај део наше земље, иначе, изузетно је значајан за ратарску производњу кромпира, јер се око 15 одсто српске продукције, која се креће до 700.000 тона годишње, одгаји управо у Моравичком округу, у атарима око Ивањице, Лучана и Гуче, Чачка и Горњег Милановца, и додао да сетва кромпира управо креће на нижим надморским висинама док ће рецимо, на висовима Голије почети тек крајем априла.


„Претходна сезона била је изузетна, скоро сваког дана из Гуче је ишао шлепер меркантилног кромпира ка великим купцима, а ових дана је потражња из трговачких фирми према нама још већа, јер нераде пијаце. Тренутно је цена меркантилног кромпира око 50 динара за килограм, део смо извезли у Црну Гору и остало нам је тек стотинак тона. Нешто ћемо причувати за Сабор трубача у Гучи, уколико га буде“, нагласио је Вукићевић.


Дугогодишњи сарадници, захтевају да се боримо за дозволе да обрађују окућнице, потребе Срспког сељака у борби за егзистенцију. Овај привредник стално наглашава да су српским произвођачима неопходне кооперативе, по угледу на Холандска удружења пољопривредника, у супротном, одсекли смо грану на којој седимо.


„Сви моји удружени произвођачи предају кромпир нама и неморају да иду на пијац, а данас пијаце ионако не раде. То је образац како се понашати у кризи и ван кризе. Роба мора бити у кооперативи, на једном месту, упакована у магацину, то препознају велики купци“.

РИНА