Direktor Uprave za šume Saša Stamatović rekao je danas da u Srbiji trenutno nema aktivnih šumskih požara i istakao da je za brzu reakciju u slučaju požara važno postavljanje sistema stabilnih kamera u šumama, kao i nadzor terena dronovima i sličnim uređajima, preneo je RTV.
Direktor Uprave za šume Saša Stamatović rekao je danas da u Srbiji trenutno nema aktivnih šumskih požara i istakao da je za brzu reakciju u slučaju požara važno postavljanje sistema stabilnih kamera u šumama, kao i nadzor terena dronovima i sličnim uređajima, preneo je RTV.
Stamatović je rekao da su povoljne vremenske prilike i kiša koja je pala olakšali gašenje požara, a da je glavni uzrok požara gorivi materijal, najčešće trava sa poljoprivrednih površina koja se pojavljuje u sušnim periodima, ali i nepovoljni klimatski uslovi.On je pojasnio da zelena vegetacija nije povoljan uslov za nastanak požara, ali u prethodnih nekoliko godina bile su izuzetno suve zime, bez padavina koje obezbeđuju prodiranje vode u dublje slojeve i stvaranje rezervi vode.
"Kada imamo dve takve godine uzastopno i letnje vreme sa veoma dugim periodima bez padavina, sa visokim temperaturama, onda se stvaraju uslovi za pojavu požara. Što su ti uslovi ekstremni, više se stvaraju uslovi za pojavu požara. A kada dodamo tome i načine ponašanja, tradicionalan način rešavanja strnjike posle žetve, uklanjanje određenih ostataka iz dvorišta i paljenje u takvim vremenskim uslovima, požar se proširi. Najčešće požari kreću sa poljoprivrednog ili zapuštenog poljoprivrednog zemljišta", rekao je Stamatović za TV Prva.
Govoreći o posledicama požara, Stamatović je rekao da se uništavaju i oštećuju šume, kao i da požari utiču i na plodnost zemljišta budući da se, kako je objasnio, na imanjima zaustavlja proces humifikacije zemljišta jer se uništavaju mikroflora i mikrofauna. "Stara, zrela šuma ima određeni potencijal, a mlada šuma koju zasadimo posle sanacije terena ne može da deponuje ugljenik u prvim godinama, tako da su posledice šumskh požara dugoročnije", rekao je Stamatović.
Naveo je da nisu sve šume jednako podložne pojavi požara, a da su najpodložnije četinarske šume, pre svega borove, jer to drvo sadrži smolu koja je izuzetno zapaljiva. Stamatović je rekao da je za brzu reakciju u slučaju požara u šumama važno postavljanje sistema stabilnih kamera koje, kako je naveo, već duže od 20 godina postoje u Deliblatskoj peščari gde su zasađene borove šume. "Tamo gde ne postoji kontinuirano visoki rizik, nego se pojaviti jednom u 10 godina zbog ekstremnih klimatskih uslova, tu se može dronovima i sličnim savremenim uređajima pratiti i nadzirati teren.
Kad je sezona sa visokim stepenom ugroženosti nalažemo korisnicima šuma i javnim preduzećima da pojačaju nadzor i time se ranije detektuje i uoči požar", kazao je Stamatović. Dodao je i da sanacija terena pogođenog požarima počinje 30 dana od gašenja požara što je, kako je rekao, zakonska obaveza.
