BUDIMPEŠTA – Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je danas da proširenje Evropske unije predstavlja ključni test verodostojnosti strateških opredeljenja EU, ističući da je region Zapadnog Balkana već duboko integrisan u evropski ekonomski prostor, ali da politička integracija još nije završena, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.
Starović je to rekao na desetom godišnjem Balkanskom forumu u Budimpešti, koji se održava od 9. do 11. marta, gde je učestvovao na panelu „Od reči do dela: proširenje i Zapadni Balkan“.
Na panelu su učestvovali i mađarski ministar za poslove Evropske unije Janoš Boka, zamenica ministra Evrope i spoljnih poslova Albanije Megi Fino i glavni pregovarač Crne Gore sa EU Predrag Zenović.
Starović je istakao da je Zapadni Balkan geografski okružen državama članicama EU i da su ekonomije regiona snažno povezane sa evropskim tržištem. Kako je naveo, u slučaju Srbije gotovo dve trećine trgovine odvija se sa Evropskom unijom, koja je ujedno i najveći investitor u srpsku privredu.
On je dodao da su reforme u Srbiji kontinuirane i da proces pristupanja EU predstavlja glavni okvir za unutrašnje promene u zemlji, od reforme pravosuđa i jačanja institucija do unapređenja poslovnog okruženja i usklađivanja ekonomskih politika sa evropskim standardima, navodi se u saopštenju.
Govoreći o konkretnim koracima koji bi pokazali veću posvećenost proširenju, Starović je naveo postepenu integraciju regiona u jedinstveno evropsko tržište, kao i inicijativu Evropske komisije za proširenje režima „roming kao kod kuće“ na zemlje Zapadnog Balkana.
„Za građane regiona to ne znači samo niže troškove komunikacije, već predstavlja snažan simbol stvarne integracije“, rekao je Starović.
On je ukazao i na značaj potencijalnog uključivanja regiona u šengenski prostor, navodeći da Zapadni Balkan danas na određeni način funkcioniše kao unutrašnja spoljašnja granica EU, jer je geografski unutar evropskog prostora, ali i dalje odvojen granicama koje usporavaju trgovinu i kretanje ljudi.
Prema njegovim rečima, pojedine države članice, među kojima je i Mađarska, naglašavaju da proširenje nije teret, već prilika za Evropsku uniju, jer Zapadni Balkan predstavlja rastuća tržišta, važne transportne i energetske koridore, kao i značajan ljudski kapital.
„Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji – istorijski, ekonomski i politički. Pitanje danas nije da li će se proširenje dogoditi, već da li će Evropa iskoristiti strateški trenutak da se ono dogodi pre, a ne kasnije“, zaključio je Starović, navodi se u saopštenju.
