Beograd – Nema sumnje da je najjači čovek na svetu majka, a zamislite samo kakve su tek heroine one samohrane čija su deca bolesna. Upravo jedna takva žena lavica je Stojna Novaković sa Vidikovca u Beogradu.
Beograd – Nema sumnje da je najjači čovek na svetu majka, a zamislite samo kakve su tek heroine one samohrane čija su deca bolesna. Upravo jedna takva žena lavica je Stojna Novaković sa Vidikovca u Beogradu.
Njena ćerka Sara ima cerebralnu paralizu i epilepsiju. Ali, Stojana se bori kao i svaka majka, a nije joj teško čak ni bukvalno na leđima da nosi svoje bolesno dete. Sa njima se susrela Sonja Radojević i taj susret koji će joj zauvek ostati u sećanju, podelila je na svojim društvenim mrežama.
- Prohladan novembarski dan. Krećem da završim svoje uobičajene obaveze. U glavi mi se nadjačavaju misli o tome šta sve treba danas da uradim. Palim auto i krećem, ali autobus ubrzo staje na stanicu ispred mene. Pomislih da ga zaobiđem, ali nisam. Pažnju mi odjednom hvata jedna žena koja izlazi iz autobusa. Protežem se da jasnije vidim šta to nosi preko desnog ramena. To nešto, kako mi se čini, liči na crni, poveći džak cementa, napisala je Sonja na svom instagram profilu.
Autobus je kreneo, nestao u daljini. Ali Sonja nije odmah krenula, njena pažnja je bila na ženi koja je izašla i shvatila je da ona u rukama ne nosi dak već nosi devojčicu, veliku devojčicu. Parkirala je automobil na trotaru i potrčala za njima. Upoznaje tada Stojnu Novaković.
- Prvo što sam očekivala da vidim u njenim očima su bol i tuga, jer primećujem da joj je kćerka teško bolesna. Ali, ne. Vidim neku iskru. Posle par trenutaka me poziva kod njih, jer sam izrazila želju da im nekako pomognem. Usput mi govori da joj se kćerka zove Sara i da ima trinaest godina. Trnci mi prolaze telom dok je gledam kako je sa čudesnom lakoćom i radošću nosi. Hoću da joj pomegnem, ali mi govori kako ju je već namestila da obema bude zgodno i da brzo stižemo, napisala je Sonja.
Ona je dodala da iako žive blizu nikad ih do toga dana nije srela, kada su stigle ušle su u taj mali, skromni, jednosoban stan.
- Pomažem joj da spusti Saru na krevet. Obrisala je znoj sa čela, pa počne govoriti: Sara ima cerebralnu paralizu i epilepsiju. Njen otac nas je odavno napustio. Daje svoju alimentaciju, ali ništa više od toga. Stan plaćamo 250 evra mesečno, ja ne radim jer moram da se brinem o njoj. Teško je, ali ne damo se. To je rekla i osmehnula se nekako detinje, iskreno. Ja sam u tom trenutku osetila kako mi se za srce lepi tuga. Bolna kugla u grlu ne da mi da progovorim. Stidim se sebe, svojih prohteva i „problema“, napisala je.
Onda je Sonja pogledala iza Stojne i ugledala u drugoj sobici, nekoliko ikona Svetog Nektarija na zidu.
- Postade mi jasno ko ih obe sve vreme nosi. Otkrih da je ona iskra u očima ove majke zapravo – vera. Ali ona prava, na delu. Ne viđam je često kod ljudi, još manje kod sebe. Još jednom sam se postidela. Pružih joj nešto novca. Nije puno, ali da se nađe. Zahvalila mi je očima punim suza. Potom smo se rastale. Shvatila sam da sam ja došla da pomognem njima, ali su one pomogle meni, napisala je Sonja.
U svojoj objavi na instagramu napisala je takođe, da nakon ovog susreta nije mogla da bude mirna, već je odlučila još da im pomogne.
- Kad sam joj to rekla, Stojana mi je rekla da sam dovoljno dala, ali ja nisam želim da odustanem. Zato želim da pozovem sve dobre ljude da pomognu koliko mogu. To neće biti teško nama, ali će njima biti mnogo lakše. Novac je potreban samo za devojčicine potrebe i za njenu rehabilitaciju. Stojana je rekla da ne mora da bude nešto veliko. Kamenčić po kamenčić može da izgradi nesalomovu tvrđavu milosrđa, zaključila je plemenita Sonja.
BROJ RAČUNA NA KOJI MOŽETE DA POMOGNETE SARI I STOJANI: 2059011006195029-57 Stojna Novaković
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
2 fotografija
