Strah od poplava, požara, oluja - klimatska anksioznost postaje sve prisutnija: Osim na privredu i fizičko stanje, klimatske promene imaju sve veći uticaj na mentalno zdravlje ljudi (FOTO)(VIDEO)

Novi Pazar – Klimatske promene utiču na svaki segment našeg života, a tokom poslednjih godina sve se više priča o njihovom uticaju na mentalni zdravlje ljudi. Klimatska anksioznost jedan je od češćih pojmova koje su ljudi tokom poslednjih godina pretržavili na internetu. Najčešće se definiše kao hroničan strah i teskoba zbog klimatskih promena i elementarnih vremenskih nepogoda, kao i strah od najvećih katastrofa poput zemljotresa, poplava, požara i celokupne propasti životne sredine.

- Klimatska anksioznost je relativno novi pojam u savremenoj psihologiji i razlikuje se od tipične anksioznosti koja nam je već poznata, po tome što je utemeljena na realnim pretnjama. Najčešće su joj izloženi ljudi koji su bili u kontaktu sa događajima uslovljenim klimatskim promenama, kao što su suše, poplave ili požari, oni mogu imati racionalan strah da se takve situacije ponove usled ekstremnih klimatskih promena, naglog porasta ili pada temperature i slično, kaže za RINU master psihološkinja Stela Zejnilovuć.

Dodaje da je klimatska anksioznost  praćena emocijama straha, nervoze i osećajem gubitka kontrole. Ključno u osnovi ovakvih doživljaja jeste to što ljudi smatraju da ne mogu da utiču na situaciju i da je ne mogu kontrolisati, zbog čega im je teže da se sa tim suoče.

- I mlađi i stariji su podložni ovakvim reakcijama i emocijama. Istraživanja su pokazala da su klimatskoj anksioznosti ipak više podložne žene od muškaraca. Stariji ljudi, posebno oni koji već imaju zdravstvene tegobe, mogu imati strah od uticaja klimatskih promena na svoje zdravstveno stanje. S druge strane, osobe koje već imaju određene mentalne teškoće mogu imati izraženije reakcije.Mladi su takođe veoma podložni. Ima dosta primera u mlađoj populaciji gde su mladi u strahu zbog požara i drugih ekstremnih vremenskih događaja. Imali smo u prošlosti velike poplave, požare koji su izazvali gotovo kolektivnu anksioznost, ne samo kod ljudi koji su bili direktno pogođeni, već i kod šire populacije, ističe psihološkinja.

Ljudi imaju tendenciju da preuveličavaju svoje doživljaje kada ne znaju odakle oni potiču i kada ne mogu da ih objasne. Tada se pitaju zašto su nervozni, ljuti ili bezvoljni i nemaju jasan odgovor na to šta im se zapravo dešava – zato je jako važno to na vreme osvestiti i raditi na svojim strahovima.

- Rešenje je u informisanju. Važno je da ljudi znaju da klimatske promene realno mogu izazvati emocionalne reakcije kod svih nas i da su nervoza, strah, bes, ljutnja i bezvoljnost normalne ljudske reakcije. Ukoliko te emocije ne preplavljuju osobu i ne ometaju svakodnevno funkcionisanje, sa njima se relativno lako može nositi. Jedan od najvažnijih načina suočavanja sa ovim emocijama jeste razgovor. Važno je podeliti sa bliskim ljudima kako se osećamo, čuti kako se oni osećaju i shvatiti da nismo jedini koji prolaze kroz slična iskustva. To može biti veoma lekovito, naglašava Zejnilović.

Porast klimatske anksioznosti raste sa porastom svesti o samim klimatskim promenama koje postaju sve osetnije, zato je jako važno ovaj problem shvatati ozbiljno i sistemski raditi na njegovom rešavanju.

- Ljudi postaju još uplašeniji kad su svesni promena, ali i kad vide da se ništa ne radi po tom pitanju. Zato je jako važno o toj temi pričati u javnosti, ali i vladajuća struktura koja u ovo vreme jednostavno mora da ima svoj program koji će se baviti klimatskim promenama i nuditi lokalna rešenja. To može na građane delovati umirujuće, kazala je psihološkinja.

Prema dosadašnjim istraživanjima i dostupnim informacijama klimatska anksioznost za sada je najveća u Brazilu, Indiji, SAD-u, Francuskoj. U Srbiji takva istraživanja još uvek nisu rađena.