Горњи Милановац - Домаћини у сувоборксим селима увелико спремају своје секире, јер их раном зором очекује традиционални задатак - сеча бадњака. Нигде тако оштри северац не реже као подно ове планине, али ни ветар, ни дубок снег, а ни дебели минус неће спречити Тадију Станисављевића да уђе у церову шуму како би испоштовао старе српске обичаје.
"Бадњак се сече са источне стране и прво дрвце које паднесе сачува и носи се у кућу ради мира и среће. Потом се предаје домаћици како би година била родна и берићетна", прича за РИНУ Тадија.
Традиција сечења бадњака читавих седам деценија била је заборављена у општини Горњи Милановац, али од пре пар година поново се на Бадње јутро иде у шуму и оштри секира.
"Вратили смо старе обичаје, јер наш таковски крај одувек је био центар српства и сведок историје. Све радимо како доликује, сечемо бадњак и уносимо га у општину, јер традицију морамо сачувати",изјавио је Дејан Kовачевић, председник општине Горњи Милановац.
И док сељани широм Србије, иду у шуму по бадњак у граду је прича ипак мало другачија, па се свето дрво купује од продаваца.
"Српски обичаји су сачувани изворно, јер су тако радили и наши преци. Сеча, па паљење бадњака а затим и дочекивање Божића, и положајника. Савремени трендови нису избрисали ту традицију", рекла је етнолог Снежена Ашанин.
РИНА
