Sve bilo pod vodom, a psi uplašeni - jedino rešenje bio je kajak: Ovo su tri herione koje godinama dobrovoljno brinu o napuštenim psima, snimak kako spasavaju uplašene životinje obišao region (FOTO)

Nikšić – Dramatični snimci na kojima se vidi da tri devojke na kajaku spasavaju pse tokom poplava u Crnoj Gori, obišao je region. Međutim ove tri herione nisu to uradile samo taj dan, Andrea Vučeljić, Marina Bulajić i Katarina Vukotić spasavaju pse godinama unazad, u okviru grupe Napušteni psi Blace i brinu o njima na teritoriji eko-parka.

- Mi smo sakodnevno tu, brinemo o napuštenim psima jer ih je sve više pošto građani ih donose. Broj pasa koji boravi kod nas u prostoru eko parka Blace varira, trenutno ih je oko 80 a letos je bilo oko 100. Oni su svi nahranjeni, svi kastrirani, sterilisani, vakcinisani. Imaju brigu, pažnju i ljubav koja im je potrebna, započinje priču za RINU Marina.

Ljubav koju pružaju životinjama nije jedina, jer ove devojke same prikupljaju novac i daju neretko i iz svog džepa kako bi psima obezbedile hranu.

- Teško je, snalazile smo se kako znamo i umemo, verujte. Kupimo meso, hleb, pa to kuvamo, pa onda donosimo psima. Nekad ljudi doniraju granule, tako da se nekako premostimo. Zadnjih godinu dana smo ostvarili saradnju sa učeničkim i studentskim domom „Braća Vučinić“ iz Nikšića koji nam doniraju ostatke hrane, tako da je to nama u ovom trenutku veliki spas. Ipak problem bude kada je raspust i kad te donacije nema, dodaje Marina.

Prisećaju se nemilog događaja, kada je poplavni talas potopio Blace a uplašeni psi se popeli na sprat kuće.

- Kao i svakog jutra i tog dana došli smo da nahranimo pse, Katarina i ja, ne očekivajući šta ćemo zateći. Kada smo došli, videli smo da su Blace potpuno pod vodom, što nas je izuzetno šokiralo i uznemirilo. Jedan deo pasa bio je na površini koja još uvek nije bila zahvaćena vodom, dok je drugi deo pasa bio u kući na spratu, što ste mogli da vidite na onim video-snimcima, kaže Andrea.

Pokušale su ih nekako da iu pozovu, da ih namame da psi dođui do njih ali oni to prosto nisu želeli, verovatno jer su se plašili da prođu kroz vodu. Veliki problem je bio što su tamo bili štenci sa majkama i prosto nismo mogle to prepustimo slučaju.

- To je trajalo satima, od jutra. Čamca sam se setila pošto ga imamo kod kuće, ali dok smo otišli po kajak i vratili se, voda je već narasla. Prekrila je veći deo puta, kiša je neprestano padala i nivo vode je vrlo brzo rastao. Najviše nas je plašilo to što su i narednih dana najavljivali još veću kišu. Za samo dva sata dok smo se organizovali, nivo vode je značajno porastao i nismo znali šta da očekujemo već sledećeg jutra. Morali smo hitno da reagujemo da makar štence obezbedimo. Odrasli psi bi se možda nekako snašli, ali većina njih nije htela da pliva, nisu hteli ni šape da skvase. Bili su na mestima gde su samo čekali da ih uzmemo. Zato je onaj pas sa snimka bio tako miran kada je shvatio da ide sa tog mesta, kaže Katarina.

Kada se voda posla par dana povukla, vratile su pse koji su sada na bezbednom i svi na broju.

- Dobili smo mnogo pozitivnih komentara i poruka podrške, što nam je jako značilo. Nadamo se da će to doprineti da se ovaj problem konačno počne rešavati. Ono što bi nama mnogo više značilo jeste da se uključi opština, jer ovo je nešto što sistematski mora da se rešava. Bez njih mi smo potpuno nemoćni. Od nekih većih organizacija nam se niko nije javio. Pojedinci jesu i veliko im hvala na tome. U Nikšiću je problem pasa zaista gorući i mi to najbolje osećamo na svojoj koži, poručuju ove hrabre devojke.