Teško oko tri kilograma i kao lubenica, pravi podvig je ofarbati nojevo jaje: Prelepa slika u domu Nikolića iz Čačka - Marijana i Đurđina čuvaju srpske običaje i tradiciju (FOTO)

Čačak – Bliži nam se najradosniji hrišćanski praznik, a staru srpsku tradiciju i običaje čuvaju i poštuju i mlade domaćice. Upravo takav lep primer, porodične sloge i radosti stiže nam iz čačanskog naselja Ljubić, gde je u domu Nikolića od ranog jutra radna atmosfera. Mami Marijani, najveća pomoć je trogodišnja kćerkica Đurđina.

- Trudimo se da čuvamo naše stare običaje, ja sam to naučila od svoje bake i mame, a tome učim i svoju kćerku. Naravno, obojili smo prvo jaje, koje će nam u narednih godinu dana biti Čuvarkuća, kaže za RINU Marijana.

Tradicionalno, farbanje se započinje crvenom bojom i lukovinom, kao što je to radila njena majka, a potom se kreće u kreativno istraživanje: dekupaž tehnike, bojenje u pirinču, uvijanje u čarape, stare džakove.  Jaja postaju prava mala umetnička dela. Ipak, tradicionalno vaskršnje farbanje jaja u domu Nikolića ove godine dobilo je jedno neobično pojačanje. Sada su ukrašena čak i jaja od noja, što nije bilo nimalo lako.

- To je bio pravi izazov. Sat i po vremena kuvamo nojevo jaje, i to od trenutka kad provri, a da bi primilo boju, moralo je da stoji najmanje pola sata u farbi. Ipak, uspeli smo i baš sam ponosna“, priča Marijana, ističući da je ovo prvi put da su se u njihovoj kući farbala jaja ovako nesvakidašnjih dimenzija.

Osim što je neobično, nojevo jaje je i izuzetno teško — prosečno oko 3 kilograma.

- Kad ga držite u rukama, kao da držite malu lubenicu. A opet, uspeli smo da ga obojimo i ukrasimo kao pravo vaskršnje jaje“, dodaje Marijana.

U svemu učestvuje i mala Đurđina, najmlađa članica porodice, koja sa velikim oduševljenjem boji jaja, iako, kako kaže Marijana, „više boji jaja od stiropora nego prava“.

- Najvažnije je da o značaju praznika i porodičnim vrednostima uči na vreme i uživa u prazničnoj čaroliji, kako bi kada poraste znala da ceni prave vrednosti i da čuva tradiciju. Jedva čeka da se kuca za Vaskrs, smeje se Marijana.

U domu Nikolića tradicija se ne zaboravlja, ali se i hrabro nadograđuje novim idejama. A u duhu zajedništva, ljubavi i vere, i nojevo jaje je dobilo svoje mesto  kao simbol praznične topline, radosti i stvaralaštva.

I upravo na najradosniji praznik, ova nojeva jaja  naćiće se na trpezi osvećennja hrama Hristovog Vaskrsenja, sagradjenog na visovima Ravne gore i Suvobora u selu Koštunići gde će se okupiti vernici prvi put od njegove gradnje.