Пријепоље – Раде Цмиљановић (55) из пријепољског села Камена Гора  са зебњом гледа у небо, јер  се са првим зимским данима, настављају и његове дугогодишње муке. Овај горштак живи сам у кући која је стара и оронула, а плафон сваког тренутка прети да му се обруши на главу, па како каже, од страха не спава ноћима.

Раде је нарушеног здравља, после операције уха у Београду носи слушни апарат, а од последица болести коју је прележао у детињству, руке су му значајно онеспособљене, па како каже, са годинама све теже функционише.

„Док сам био млађи, некако сам се и борио, радио сам до 2002. године у погону Текстилног комбината овде у Каменој Гори, борио сам се и да обдржим домаћинство, старао се о непокретној мајци, али сада је све теже. Шта год да узмем у руке да урадим, само испада”, прича Раде.

До његове куће стиже се земљним путем дужине око 800 метара, који се одваја од главног и туда је најбезбедније прећи пешке, али кад падне снег и то је немогуће.

“Снега се плашим највише, не може се лако прићи кући, а кад навеје ја само гледам у кров и плафон и чекам кад ће да се сруши. Кровна конструкција је пропала скроз, рогови, подрожњааче су трули, а црепови оштећени, жив нисам кад дуне јачи ветар, а о снегу да вам и не причам”, јада се Раде.

Морао је каже да у собу постави греде које подупиру плафон да би колико – толико смањио опасност од пропадања, али због прокишњавања стално опада малтер, па га често грудва отпала са плафона и пробуди, после тога, вели Раде, нема спавања.

Овј Каменогорац скоро у потпуности зависи од других, а први комшија му је на километар удаљености.

„Не могу да грешим душу, помажу ме комшије, дотерају сточну храну, купе ми лекове и нешто од хране”, каже Раде који нема никаква примања, сва имовина му је једна крава и стари воћњак.

Председник МЗ Камена Гора Живко Кијановић каже да је Раде заиста у тешкој ситуацији и да би му помоћ добродошла.

„Најпрече је да му се поправи кров и плафон, ми бисмо се овде организовали да му то урадимо, само кад би неко хуман могао да донира грађевински материјал и цреп”, каже Кијановић, који за овог човека има само речи хвале.

РИНА