Кoсјерић – Прелепи пејзажи и велико природно богатство општине Косјерић пада потпуно у други план, ако се узме у обзир број дивљих депонија које се налазе на његовој територији. На чак 34 локације регистровано је да мештани бацају смеће, па не треба да изненади ако у неком од брдских потока затекнете стари двосед или покварену веш-машину.

„Територија је поприлично разуђена стога комунално предузеће нема могућности да обиће баш сваки сокак, а еколошка свест наших грађана је на поприлично ниском нивоу и зато долазимо у ситуацију да имамо изузетно висок број дивљих депонија на сеоском подручју. То није славан податак и зато је неопхдоно санирати све те депоније и понудити људима алтернативна решења кад је у питању бацање отпада“, изјавила је за РИНУ Милица Јовић из Одељења за заштиту животне средине у општини Косјерић.

Сав комунални отпад се од пре неколико година транспортује на регионалну депонију „Дубоко“, тренутно на територији општине Косјерић не постији ниједан санитарна депонија, јер је након три деценије затворена „Пијучка чесма“ која је 2,5 километара удаљена од града.

„ЈКП “Дубоко”, задужено је за изградњу и унапређење регионалног система управљања комуналним отпадом, преузима сав комунални отпад из девет локалних самоуправа, а ради се о првом пројекту у нашој земљи који се, уз подршку Владе Србије и Европске уније, реализује после усвајања националне стратегије управљања комуналним отпадом. Капацитети овог предузећа омогућавају еколошки поуздано сакупљање, транспорт, третман и депоновање комуналног отпада из Регије Дубоко, која на површини од 5.300 km2 обухвата 335 насеља са 350.000 становника. И управо ово решење се показало као најбоље кад је у питању уклањање отпада са терирторије општине Косјерић“, нагласила је Милица Јовић.

Поред проблема које ова општина Залтиборског округа има са ваздухом, недопсутиво је да се грађани на земљи даве у смраду смећа. Унапређење еколошке свести грађана, организовање јавних трибина на којима би било речи о штетности оваквог деструктивног понашања могло би да буде једно од решења, али и превентива за овај еколошки проблем.

РИНА