U ovoj kući se gosti "dvore" na slavi, a gusle i pesma su nezaobilazni: Purići ovako slave Aranđelovdan i kažu - za našu porodicu ovo je najvažniji dan, a Sveti Arhangel Mihailo čuvar (FOTO)

Čačak - Krsna slava kod Srba jedan je od najvažnijih dana u godini kod većine porodica. Iako, su moderni trendovi čak ušli i u tu proslavu, ostalo je dosta onih koji ne odustaju od tradicije. Porodica Ivana Purića koja je poreklom sa Zlatara, ali žive u Čačku jedna je od tih. Godinama unazad, u svom domu obeležava Aranđelovdan po svim pravilima i običajima koje su njegovi preci poštovali.

- Krsna slava je za nas od posebne važnosti. Aranđelovdan su slavili naši preci, poreklom smo sa Zlatara, a danas živimo u Atenici. Slavu nikada nismo prekidali smatram da je to jedna od najznačajnijih vrednosti. Slavu sam nasledio od oca, dede i pradede. Držimo se tradicionalnog načina obeležavanja, okupljamo najdraže ljude, a malo pre podneva podižemo u slavu, kada napreduje dan“, kaže za RINU Ivan Purić, domaćin i jedan od poznatijih muzičara u Čačku.

Posebno ističe običaj koji je nasledio: da se na slavi „dvore gosti“.

- Strogo se držim nasleđenih običaja. Jedan od najvažnijih je da se gosti dvore. Brat i ja smo kao dečaci ceo dan stajali dok traje slava, to je vid iskonskog poštovanja, objašnjava Ivan.

Na slavlju Purića nezaobilazan je i domaćinov ujak, narodni guslar Milić Šaponjić.

- Gusle su drevni srpski instrument. Oko gusala su se Srbi uvek okupljali, saborovali, razgovarali, radovali se pobedama i tugovali za izgubljenim. Gde su Srbi, tu su i gusle.

A pošto je Ivan muzičar, u njegovom domu slavi se, kako kažu, „kao u Ivkovoj slavi, tri dana“.

„Nakon što mi je suprug, stub porodice, preminuo, ništa se nije promenilo. Slava se slavi isto kao i ranije. Moje tri kćerke nastavile su tradiciju, a ja sam danas ponosna na sve njih i na naše naslednike“, kaže Jela.

Njena kći, Jasna Bojović, naglašava važnost prenošenja običaja.

- Za našu porodicu krsna slava je najvažniji dan. Sveti Arhangel Mihailo je naš čuvar. Vredi čuvati tradiciju, ništa nije slučajno. Kada je slava posna, posti se; kada je mrsna, mrsno je. Treba čistiti i telo i dušu. Deci treba pričati, pokazivati, uvoditi ih u ritam života. Stari su bili iskusni, nikada za starijim ne idi nizbrdo, uvek idi uzbrdo. Krsna slava Srbina spasava, svaka kuća ima svog sveca i on je čuva. Treba da znamo ko smo, odakle smo, pa ćemo znati i kuda idemo, zaključuje Jasna.

Krsna slava je mnogo više od običaja, može se slobodno reći da je duhovni stub srpskog naroda, veza živih sa precima, ali i potomcima, temelj identiteta i zajedništva. U trenucima kada se sve oko nas menja, slava ostaje ono što nas okuplja, čuva i podseća da se najveće vrednosti prenose s kolena na koleno.