U ovom selu nekada je bio pogon za proizvodnju obuće, danas je to ruševina: Babine kod Prijepolja polako umiru, u školi samo tri đaka (FOTO)

Prijepolje – Babine su, svojevremeno, bile jedno od najvećih i, svakako, najperspektivnijih sela u opštini Prijepolje. Na popisu stanovništva 1961. godine Gornje Babine su imale 632, Donje Babine 779 a Vrbovo 446, ili ukupno 1.857 stanovnika. Šest decenija kasnije, na poslednjem popisu, registrovano je u Gornjim Babinama 152, Donjim Babinama 167 a u Vrbovu 20,  odnosno ukupno u mesnoj zajednici 339 stanovnika! Gotovo šest puta manje.

U ovim brojkama skriva se priča o Babinama, nekada jednom od najperspektivnijih sela u opštini. Kad su Babine dobile asfaltnu vezu sa centrom opštine, mnoga druga sela su sanjala solidniji makadam. Stigli su, potom kvalitetno napajanje strujom, mreža za fiksnu telefoniju, pa pogon za proizvodnju gornjih delova obuće, pa gateri, prodavnice…Davno pre toga u selu je izgrađena ambulanta a još ranije i moderna zgrada Matične Osnovne škole „10. oktobar“.

Škola u Babinama je napunila 93 godine a onda, pre pet godina, ugašena i kao izdvojeno odeljenje pripojena Osnovnoj školi „Mihailo Baković“ iz Seljašnice. Nastava se organizuje tako što dolaze nastavnici iz matične škole. Na jesen će u izdvojenom odeljenju u Babinama biti jedan đak u višim i jedan u nižim razredima a upisano je i jedno dete u statusu  predškolca. Svojevremeno je škola u Babinama imala stotinak đaka, od prvog do osmog razreda…

Predsednik mesne zajednice, Bajo Tomašević, sa setom priča o propadanju sela:

– Babine danas izgledaju tmurno i pusto. Ljudi umiru, a novih nema. Prazne kuće, zapuštena imanja i sve manji broj stanovnika naša su stvarnost, kaže za RINU Tomašević.

Pogon za proizvodnju obuće, nekada simbol napretka, danas je ruševina. Uz probleme sa vodosnabdevanjem, koje su ovog leta dodatno pogoršale suše, selo se suočava i sa napadima divljih zveri. Vukovi sve češće napadaju stoku, dodatno otežavajući život preostalim meštanima.

Iako je infrastruktura nekada bila ponos Babina, ulaganja su poslednjih godina svedena na minimum. Ove godine su obnovljeni delovi puta u Baricama i Babinama, ali stari asfalt vapi za ozbiljnijom rekonstrukcijom.

Tomašević apeluje da selo ne bude zaboravljeno:

– Mnogo je zahteva, para je malo, ali se nadamo da još ima nade za Babine. Putevi bi trebalo da služe i za povratak. Red je da se zaustave odlasci i otvori mogućnost za povratak, jer je odlazaka bilo previše.

Dok stari zadružni dom propada, selo se naginje ka zaboravu. Međutim, uspomene onih koji se vraćaju bar na kratko, bude nadu da Babine nisu potpuno izgubljene.