Lučani – Život u zajednici, večita je dilema i jako često poligon za nesuglasice. Stoga je sve ređe videti nekoliko generacija pod istim krovom, ali u dragačevskim selima malo je drugačija priča. Jedan od takvih primera koji pokazuje da sloga kuću gradi stiže nam iz Živice, a porodica Stranjančević svedoči o neraskidivoj vezi generacija, gde unuci donose novu mladost, a babe i dede životnu mudrost.
Lučani – Život u zajednici, večita je dilema i jako često poligon za nesuglasice. Stoga je sve ređe videti nekoliko generacija pod istim krovom, ali u dragačevskim selima malo je drugačija priča. Jedan od takvih primera koji pokazuje da sloga kuću gradi stiže nam iz Živice, a porodica Stranjančević svedoči o neraskidivoj vezi generacija, gde unuci donose novu mladost, a babe i dede životnu mudrost.
- Unučići nam daju radost u kući, podmlađuju nas da možemo da ostavimo sve naše poslove koji nas čekaju i kada dođemo kući da se ne osećamo umorno, da sa njima provedemo sve lepe trenutke koji, nažalost, brzo prolaze i deca brzo rastu, a mi brzo starimo, tako da nam je mnogo lepo. Imamo četvoro unučića, čekamo još jedno koje će nam biti još veća radost”, kaže baka Snežana Stranjančević za RINU.
Deda Negoslav kaže da boljih vitamina za sreću nema.
- Unučići su nam najbolji suplementi, radost i sreća, čovek živi za naslednike, za unučiće”, priča kroz osmeh deda Negoslav.
Dok su prema svojoj deci nekada bili strogi i nepokolebljivi, Stranjančevići kažu da se svaki strogi pogled prema unučićima brzo istopi.
- Sada smo mnogo blaži nego što smo bili prema svojoj deci. Tada smo bili mladi i nismo našoj deci toliko ni posvećivali vremena, mnogo se radilo. Sada smo u godinama gde svo vreme, slobodno i neslobodno, provodimo sa njima, što nam je jedino zadovoljstvo posle svega, kada uđete u kuću i oni vas zovu babom i dedom”, pričaju ponosno Snežana i Negoslav.
U ovoj porodici nema one narodne „mirna deca, nemirna baba”, ovde je sve podređeno ljubavi prema najmlađim naslednicima i očuvanju porodice.
- Kod nas su deca nemirna, a mi moramo da mirujemo kako bi oni bili to što jesu, da bi bili živahni i srećni. Oni kod nas imaju slobodu, ali naravno u granicama normale. Inače, vole da se sakriju iza babe i dede, pokušavamo i mi da ih opravdamo na lep način, opet u granicama normale. Važno je očuvati porodicu, to je poenta života”, zaključuju Stranjančevići iz Živice.
Kažu da ne postoji lek koji vraća mladost, ali kada u kuću uđe dečji smeh unučića, baka i deka zaborave na godine, bolove i umor.
Unuci su za njih pravi eliksir mladosti, produžetak života i razlog da se svakog jutra bude sa osmehom.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
4 fotografija
