Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će omogućiti većini vlasnika bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu i da dobiju pravnu sigurnost po načelu "svoj na svome", a naknada za legalizaciju iznosiće od 100 do 1.000 evra.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će omogućiti većini vlasnika bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu i da dobiju pravnu sigurnost po načelu "svoj na svome", a naknada za legalizaciju iznosiće od 100 do 1.000 evra.
Za ovaj zakon glasalo je 139 poslanika, dvoje nije glasalo, a uzdržanih je bilo troje.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer će po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova biti upisani kao vlasništvo države.
Zakon će početi da se primenjuje dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a prijave će se podnositi u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu i taj proces trajaće dva meseca.
Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Tu su i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.
Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.
Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.
Tako će u Beogradu naknada u ekstra zoni iznositi 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150, a u šestoj i drugim zonama 100 evra.
U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150, a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.
U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200, a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.
U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.
Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.
Predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.
Kao razlog za donošenje zakona navodi se da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.
Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.
Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona.
