Сјеница/Пријепоље – Једина маркирана вучица у Србији, која је добила име Ванда, остала је без електронске огрлице за праћење која је програмирана да након годину дана сама спадне. Након 365 дана то се и десило, а уз помоћ, сателитског праћења, огрлица је лоцирана на подручју Пештерске висоравни, па се екипа биолога, упутила пут подножја планине Озрен у село Царичино, са намером да пронађу одашиљач.
"Док смо на хранилишту Кашан прошле године чекали медведа дошла је вучица и искористили смо тај моменат да и њу марикирамо.За сво ово време, одашиљач је послао преко 2700 података, о њеном кретању", изјавио је за РИНУ Душко Ћировић професор Биолошког факултета у Београду.
Сви подаци који су стизали током минулих годину дана ће бити анализирани, а резултати ће послужити бољој заштити ове јединке у Србији, којој прети истребљење.
"На основу мониторинга које спроводима заједно са Управом за шуме, експертска процена стручњака је да у нашој земљи има између 800 и 900 јединики вука. Подаци које смо добили са огрлице користиће нам да их што боље заштитимо, а сасвим сигурно да ће и ловцима, који их највише истребљују, ове информације значити", наводи професор Ћировић.
Вукови су врло територијалне животиње, а то су потрвдили и подаци са орглице. Наиме, вучица Ванда кретала се током минулих годину дана углавном на подручју Јадовника и Озрена, у радијусу од око 110 квадратних километара.
"На основу првих анализа података, приметили смо да јој је јесењи ареал био изузетно мали, Ванда се углавно кретала устаљеном маршутом, док је током пролећа и лета у потрази за храном била активнија. Имала је и та нека кружна кретања по ободима планина па сумњамо да има и младунчад", каже Неда Богдановић студент докторских студија на Биолошком факултету у Београду.
Стручњацима је за око запао и податак, да се Ванда никада није приближила месту где је упала у замку и где јој је стављена огрлица, па сумњају да је тада у потрази за храном случајно нишла.
"Пошто је тада била средина октобра, могуће да је вучица била гладна и да је у потрази за храном дошла на хранилиште „Кашан” на Јадовнику. Стварно је интересантан податак, да се више никада тамо није вратила, нити да је пришла ближе локацији где је ухваћена на 5 километара", истиче професор Ћировић.
Из Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе”, који пуну деценију раде на заштити дивљих животиња и сарађују са тимом професора Душка Ћировића, кажу да ће наставити и даље да штите ретке врсте звери.
"Како нико до сада у Србији није ухватио вука и пратио његово кретање, за наше удружење то је била велика ствар и поносни смо због тога. Наставићемо и даље са својом еколошком мисијом и заштитом ретких примерака дивљих животиња", поносно наглашава Вјекослав Јоксимовић, испред Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе”.
На планини Јадовник, врши се моноторинг и мрког медведа, а када су маркирали вучицу Ванду у чеку је дошао и изузетно редак примерак ове јединке, ком су стручњаци са Биолошког факултета дали име Бора, а већ неколико година уназад прати се и медвед Милош.
РИНА
