Чачак – У центру града на Морави увелико се постављају и једна на другу ређају веце шоље. Знатижељни Чачани већ су се запитали због чега, а свако је ову појаву интерпретирао на свој начин.
“Не знам о чему се ради, али поприлично је увредљиво. Да ли то значи да смо сви у знате већ чему до гуше, па је само остало да се пусти вода”, упитао се један грађанин.
Међутим, реч је о уметности. Бранислав Николић и Золт Ковач који су добили нгараду на 27. Меморијалу “Надежда Петровић”, имаће своју самосталну изложбу, чији део ће се налазити на јавној површини управо у облику стуба од веце шоља.
“Желели смо да скренемо пажњу и у томе очигледно успели, јер уметност најчешће пролази неприметно, испод радара и 20 истих људи долази у галерије. Нисам желео никог да провоцирам на локалном нивоу, јер ова поставка више може да се схвати као глобални коментар о томе куда идемо као цивилизација”, изјавио је Бранислав за РИНУ.
Он каже да се његова скулптура идејно ослања на рад Константина Бранкушија, творца Бесконачног стуба од пирамидичних елемената који се пружа у небо, са разликом да су код Бранка у питању веце шоље.
“Уметност не треба схватити преозбиљно, мора се бити мало и духовит. Са друге стране ако гледате из даљине уопште се и не примећује да су у питању шоље, већ један леп заобљен керамички облик. Тек кад приђете види се шта је заправо у питању и свако ће схватити на свој начин, а то јесте и била поента”, каже Бранислав.
Самосталана изложба двојице уметника под називом “Како преживети рад” биће отворена 12. децембра у 18 часова и трајаће до 31. јануара.
“Николић и Золт су 2014. године освојили нагараду на Меморијалу и тако добили право да свој рад, грађанима Чачака прикажу кроз самосталну изложбу. Бесконачни стуб од веце шоља биће висок пет метара и осветљен, а уз њега поставиће се још једна уметничак инсталација од олука, што ће наши грађани такође имати прилику да виде. У питању је привремена поставка која ће по завршетку изложбе бити склоњена”, рекла је Марија Радисавчевић, кустос УГ “Надежда Петровић”.
РИНА
