Вечни белег Славку Крунићу из Каменице, хероју са Кошара

Каменица под Маљеном - У дворишту Основне школе у Каменици данас је откривен споменик Славку Крунићу (1978- 1999), који је херојски погинуо на бранику отаџбине пре 20 лета. Стрелац у 53. граничном батаљону бранио је Србију на Проклетијама и навек пао ту али је доцније сахрањен на гробљу Лешће у Београду. Тек после четири године родитељи настрадалог јунака успели су да га сахране у родно место.

„Част ми је да присуствујем откривању спомен обележја нашем земљаку, војнику Славку Крунићу који је тог 4. маја пре 20 годину у `другом косовском боју` погинуо и придружио се нашим славним прецима Цару Лазару, Милошу Обилићу, Југовићима и свим онима који су давне 1389. године бранили нашу земљу. Спомен биста у школском дворишту треба да данашње и будуће генерације подсећа на лик и дело, жртву и храброст војника Славка, а и све нас да опомене на све ужасе ратног вихора које он за собом носи. Ја ћу са својим колегама, професорима историје, осмислити да сваке године у ово време одржимо по један јавни час из историје о неким догађајима који су нама свима битни. Захвалио би се општини Горњи Милановац, Војсци Србије, проти Далибору Милошевићу и свима који су се окупили око ове идеје како би је реализовали”, рекао је данас директор школе у Каменици Зоран Пантовић.

На овом помену и свечаности беседила је Славкова мајка уз присуство јединице Војске Србије уз пригодна слова која сведоче о јуначком чину младог Каменичанина.

„Захваљујем се племенитим људима који су нам у овоме помогли, вајару Зорану Васиљковићу, директору школе Зорану Пантовићу за ово почасно место за нашег Славка који је био ђак ове школе и из овог дворишта 18. јуна отишао у Војску и који је до тада свако слободно време проводио играјући кошарку, коју је обожавао. Потпуковнику Ненаду Ражинцу, старешинама и војницима, председнику општине Дејану Ковачевићу, Удружењу ратних војних инвалида, борцима и саборцима, родбини и пријатељима који данас са нама деле овај ненадокнадив бол у нашем животу”, казала је Љиљана Крунић.

Славко је рођен 5. децембра 1978. у Чачку у Војску одлази 20. јуна 1998. у Зајечар.

„Када смо му отишли на заклетву био је то најсрећнији дан за нас. Био је у првим редовима, хвалио га је старешина, срце нам је треперило. Све што је лепо кратко траје, после два месеца одлази у Ђаковицу као припадник 53. граничног батаљона у саставу Приштинског корпуса, а после неколико дана и на реон карауле Кошаре. Долазио је неколико дана у јануару на одсуство, и увек нас је храбрио да не бринемо. Телефоном смо се чули 20. априла и тада ми је рекао још само 60 дсна, ситни се, и ово ће се звати лани. Онда је почело НАТО бомбардовање, тајац, нисмо имали више комуникације. Тужна вест нам је стигла 31. маја да је Славко погинуо. После повлачења јединице он је остао, са места погибије преузели су га припадници немачких војних снага и представници КФОР-а и предали нашим властима са телима других неидентификованих припадника војске. Славково тело је сахрањено на гробљу Лешће под бројем 521. Ми о томе ништа нисмо знали тек након 3,5 године смо дали крв за ДНК анализу. У међувремену јављају се неке лажне патриоте који тврде да је он жив заробљен и да су потребне паре да се ослободи. Надали смо се, чекали и борили, али узалуд. После пет месеци ДНК анализе утврђен је идентитет и 10. октобра била је есхумација којој смо лично присуствовали. Сахрањен је 11. октобра на Ћајића гробљу где су му одате највеће војне почасти уз присуство командата Кошаре Драгана Димчевског, војске гарнизона Горњег Милановца и преживелих припадника јединице, као и родбине и пријатеља”, рекла је мајка покојног јунака.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић истакао је да је данас тежак дан за Славкове родитеље, али је то у исто време и дан сећања на једног храброг војника који је положио свој млади живот за отаџбину.

„Морам да напоменем да данас Србија гласно говори о свим агресијама које су је задесиле у прошлости и сећа се свих припадника и Војске Србије али цивилних жртава које су тада изгубили своје животе”, казао је Ковачевић.

Он је истакао да се сада по први пут НАТО агресија назива правим именом.

„Ми смо ове године обележавали 20 година од агресије 19 земаља чланица НАТО на једну малу, суверену државу, нашу Србију. На нама који се бавимо политиком је да се то време никада не понови, да никад више не морамо да шаљемо нашу децу у рат, да Србија не буде изложена ратном стању. Надам се да ће у будућности Србија живети у миру, јер ми сви то заслужујемо. Породици Крунић поручујем да увек и свуда треба да се поноси Славком, као што ћемо се и ми сви увек поносити њиме”, рекао је први човек општине Горњи Милановац.

Ковачевић се захвалио и директору основне школе у Каменици Зорану Пантовићу, на чију иницијативу ће сваке године у овој школи бити одржан јавни час у знак сећања на Славка Крунића али и других припадника Војске Србије који су дали живот за своју отаџбину.

Иначе, битка на Кошарама на југозападу Космета, од 9. априла до 10. јуна 1999. године, однела је животе 108 бораца за СРбију од којихе је један Руски добровољац, док је 150 рањено а једно борбено возило уништено. На страни нападача, а то су били војска и артиљерија Републике Албаније, војни инструктори Легије странац и НАТО авијација било је више од 200 мртвих и преко 300 рањених уз пет уништених тенкова.

РИНА