Velika srpska svetinja odoleva vekovima, sve više vernika se vraća u njenu portu: Manastir Đurđevi stupovi prva je vladarska zadužbina Stefana Nemanje (FOTO)(VIDEO)

Novi Pazar - Zvuk čekića i dleta čuo se iz porte Nemanjine zadužbine i tokom ove građevinske sezone, koja je na izmaku. Smešten na brdovitom uzvišenju iznad Novog Pazara, manastir Đurđevi stupovi, sve do danas ostao je ne samo kulturno i istorijsko, već i duhovno središte. Obnova koja traje decenijama, nastavljena je radovima na letnjoj terasi, konzervaciji fresaka i zameni prozora u oltarskom delu crkve svetog Đorđa.

- Obnovimo sebe, podignimo stupove“ – slogan koji prati ovu veliku restauraciju, nije samo poziv na materijalnu obnovu, već i na duhovnu.

Iguman manastira, otac Gavrilo, objašnjava da se radovi odvijaju u skladu sa srednjovekovnim izgledom prostora, a primetni su i pomaci na planu duhovnog buđenja pravoslavnog naroda.

Stari Ras - središte duhovnosti

U prošlim vremenima, Stari Ras bio je pravi centar srpske duhovnosti, naročito za vreme dinastije Nemanjića. I danas, iako nije isto kao nekada, manastir Đurđevi stupovi ima ključnu ulogu u obnovi duhovnog života srpske crkve. Otac Gavrilo ističe da se, iako su mnogi aspekti duhovnog života i dalje u fazi „sinhronizacije“ sa materijalnom obnovom, polako pokreću ozbiljni projekti.

- Veliki je posao pred nama. Mnogo toga je ovde bilo devastirano, ali mnogo toga imamo da pokažemo i promovišemo“, kaže on, dodajući da su vernici sve prisutniji na liturgijama i crkvenim praznicima.

Iguman Gavrilo, koji nije mogao da veruje koliki je broj vernika u hram stigao tokom Vaskrsa i Božića, objašnjava da je ključni faktor veronauka koja se u poslednjim decenijama vratila u škole, stvarajući tako novu generaciju vernika, ali i povratak tradicije u život svakog pojedinca.

Duhovno buđenje na liturgijama

Crkvene porte su poslednjih godina postale sve punije, a vernici se okupljaju u velikim brojevima, kako u manastiru Đurđevi stupovi, tako i u drugim crkvama u Starom Rasu. Otac Gavrilo ističe da je, na primer, tokom Vaskršnjeg posta red za pričešće bio toliki da hram nije mogao da primi sve vernike. Ispred crkve, redovi su se protezali do kapele kralja Dragutina i konaka sa suprotne strane.

- To duhovno buđenje zaista postoji, a veronauka ima ključnu ulogu. To je drugi naraštaj koji je započeo sa veronaukom, a sada i njihova deca nastavljaju istim putem“, naglašava iguman, dodajući da je upravo ovaj povratak u crkvu nešto što je u najvećoj meri vratilo vernike i obnovilo crkveni život.

Nemanjići: Zadužbine za večnost

Manastir Đurđevi stupovi nije samo arhitektonski spomenik, već je duboko ukorenjen u istoriju srpske duhovnosti. Izgradio ga je Stefan Nemanja između 1167. i 1171. godine kao svoju prvu vladarsku zadužbinu. Obnova manastira počela je nešto posle 1960. godine, a tada su obavljena i prva arheološka istraživanja. Radovi na konzervaciji trajali su dugo. Tokom poslednjih decenija, monasi su se vratili u manastir, čime je ponovno vraćen liturgijski život, a mnogi smatraju da je upravo povratak monaštva i svakodnevna liturgija „udahnula život“ ovom svetilištu.

- Nemanjići su zidali zadužbine za večnost. Niko sutra neće pitati koliko je trajala obnova, ali će se pitati da li je obnovljeno u skladu sa vremenom, sa onim što je bilo nekada“, kaže otac Gavrilo, naglašavajući da je važno da se obnova završi kako bi se sačuvala istorijska autentičnost najstarijeg srpskog hrama.

Manastir Đurđevi stupovi nije samo spomenik prošlosti, već simbol duhovne snage koja opstaje kroz vekove. Ova svetinja, koja je preživela mnoge nedaće, danas je ponovo živa i u duhovnom i u materijalnom smislu, pružajući nadu i inspiraciju generacijama koje dolaze.

Obnova manastira Đurđevi stupovi, sa svim izazovima koje nosi, ne znači samo vraćanje materijalnog izgleda hrama, već i obnavljanje duhovnih temelja.

- Najvažnije je da je naos stavljen pod kupolu. To se dogodilo sedamdesetih godina. Međutim, važna je i 2000. godina. Tada su se stekli uslovi za liturgijski život. Tada su monasi došli ovde, jer je obnovljen i deo konaka.  Stvoreni su uslovi i za monaški život. Od tada se vrši liturgija svakodnevno, a to je udahnulo život ovoj svetinji”, kaže protosinđel Gavrilo, starešna manastira Đurđevi stupovi.

Srpska duhovnost, baš kao i ova sveta zadužbina, živi kroz veru, kroz svakodnevnu molitvu i zajedništvo vernika, koji se okupljaju da u tišini crkvenih zidina osete snagu istorije, tradicije i spasenja.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  “ Kad pogledam sa bedema”  u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.