Краљево - Све до седамдесетих година прошлог века на свакој реци и мало већем потоку у краљевачком крају било је бар по десетак воденица.

Златно доба сеоских поточара одавно припада прошлости, a данас у овом крају подно планине Јастребар, огранка Јелице на краљевачкој страни, ради само једна воденица, којом газдује Верица Капларевић, једина воденичарка, не само у краљевачком крају, него и целом Надибру.

 

,,Ништа није као пре. За пола века број житеља се петоструко смањио, нарочито младих, а помељар тек понеки у позним годинама, коме и врећа од свега десетак килограма кукуруза ,,осмака“ представља тешко бреме да с њим стигне до воденице“,сетно прича ова дама воденичарка из села Мирајићи.

 

Иако се број Веричиних помељара свео на неколицину, за вредну пекчаничку воденичарку посла увек има, нарочито зими кад реку, јаз и бадањ прекрију дубоки снегови и окује лед. Тада све мора да се очисти, припреми до раног јутра и по великом мразу, као да ће са околних брда и засеока стићи десетак помељара а не један, можда и –нико. Прође по некад и по неколико дана а да Верица не угледа ни пролазника сеоским путем а камоли неког с џаком кукуруза, пшенице или овса.

 

,,Само ме децембар и јануар, време крсних слава и свињокоља, Божић и понеки благи дан подсете на срећно време кад је воденица чекетала од јутра до мрака, често до иза поноћи“, подсећа Верица на најбоље дане своје воденице.

 

Ова вредна жена чврсто је одлучила да остане верна наслеђеној кући и воденици све док буде могла и каже да најбоље се спава уз хук јаза и воденичког кола.

 

РИНА