Виолина иструмент који погађа у срце: Одушевиће вас како свира Игор са само 15 година

Игор Пејовић из Радаљева код Ивањице има само 15 година и његов живот је виолина. У то је био сигуран још у најранијем детињству, али је до остварења свог сна морао мало да сачека.

“Потичем из музичке породице, отац се тим послом бави већ 30 година, старији брат свира клавијатуре и логично је да сам и ја желео да свирам неки инструмент”, прича Игор.

Виолина је била његов избор, како каже због њене природе и зато што је јединствена по звуку и емоцији коју изазива док је слуша.

“Виолина из човека извлачи све емоције, било да сте срећни или тужни”.

Виолину је каже почео да свира у петом разреду, на часове је кренуо код Добрице Васића, који је нажалост преминуо, па је наставио даље са Зораном Ковачевићем код кога и дан данас иде на часове.

“Оца сам буквално две године молио да ми купи виолину и да ми нађе професора код кога ћу да учим свирање на овом инструменту, али ме је он знајући колико је то тешко одвраћао од тога. Међутим моја жеља је била толико јака да је морао да попусти, “ прича Игор.

Један наизглед обичан породични излет у Бероград уствари је био остварење свих Игорових снова.

“Кад смо стигли, отац ми је рекао,  данас идеш на свој први час”, сећа се Игор.

Сећа се да је тога дана на првом часу био пресрећан, али додаје да је одмах схватио да неће бити ни мало лако и да је имао огромну трему. 

Игоров отац Мирко већ дужи низ година бави се музиком, кренуо је да свира хармонику, а онда су колеге музичари чули да он добро певаи мало по мало, баталио је свирање и отиснуо се у певачке воде.

Каже да је потајно желео да један од његових синова засвира баш виолину, и да је о томе маштао као младић. “Још док нисам био ожењен увек сам говорио да ако будем имао сина,  свираће виолину”.

Ипак, с обзиром да је сам кренуо да се бави музиком, схватио је да свирање виолине захтева пуно одрицања јер је то један од најкомпликованијих инструмената,  а превасходно захтева посебну емоцију са којом човек мора да се роди.

“Две године ме је Игор убеђивао да хоће да свира баш виолину, али знајући колико је то тешко, иако је то за мене најдивнији инструмент, нисам био баш најсигурнији да ли ће он то моћи”, каже Мирко.

Међутим, на синовљево инсистирање морао је да попусти.

“Хвала богу све иде како треба, Игор има то нешто што је потребно за свирање виолине, без тога нема ништа. Научи се техника, ноте, али без душе то није то”.

Мирко каже да Игор још увек иде на часове и сигурно је да ће му требати још много времена да своје музицирање доведе до перфекције.

Занимљиво је да је и мајка веома музикална и за разлику од њих тројице који нису ишли у музичку школу она јесте, али је свој живот посветила породици. 

Игоров старији брат Давид који има 20 година своје животно опредељење везао је за музику. Од своје 15 године активно свира клавијатуре. Каже да је брата подржавао у одлуци да засвира на виолини, јер се љубав према том инструменту видела одмалена.

Давид  и Игор свирају у оркестру који је састављен од музичара њихових година и права су атракција у овом делу Србије. Шеф оркестра Никола Спасојевић каже да је након завршетка средње музичке школе дошао на идеју да окупи своје другаре са којима се зна од детињства и да са њима направи оркестар.

“То што имамо виолину у оркестру која није баш карактеристична за наше крајеве посебно нас издваја од осталих оркестара, и када се договарамо око наступа увек питају да ли ће да буде и виолина, јер то је инструмент који весеље зачини а Игор је одличан у томе”, каже Никола. 

Такмичење виолиниста у Прањанима које се одржава средином августа за Игора ће бити ватрено крштење.

“Драго ми је да постоји такав фестивал. Трудићу се да будем што бољи, знам да ће ту доћи виолинисти из Обреновца, Љига, Ваљева, то су крајеви одакле потичу најбољи музичари на овом инструменту. У мом крају ја сам једини виолиниста и потрудићу се да осветлам образ”.

 

 

РИНА