Чачак - Све је више примера храбрих жена које руше све предрасуде кад је у питању подела на мушке и женксе послове. Једна од њих је и Славица Павловић из Чачка која је још пре тридесет година постала лимарка. Занат је учила од супруга Драгана, али врло брзо је шегрт постао бољи него мајстор па је ова вредна госпођа надалеко позната као одлична мајсторица.
"Било је на почетку зачуђених погледа, муштерије су се питале да ли ћу ја моћи да направим од лима оно што очекују, па су неретко молећиво гледали у Драгана да он преузме "њихов случај". Тек након неколико година стекли су пуно поверење, али и ја сам се трудила из дана у дан да будем боља", каже за РИНУ ова лимарка из Чачка.
Три деценије не излази из радионица, а испод њених руку настала су права ремек дела од лима. Калупи за колаче, тепсије, мангала за неизбежене прасиће и фуруне које се најчешће користе у домаћинствима.
"Разлика између мушког и женског лимара јесте да кад ја направим ту фуруну или тепсију, ја након тога правим у њима и ајвар од поприка и колаче", каже кроз осмех Славица.
Кад су схватили какав потенцијал се крије у њиховој кући, Павловићи су докупили опрему и проширили проозводњу. Потражња је велиика, па супружници често по цео дан заједно проводе у радионици. Славица вешто барата свим машинама и алатом,па се може рећи да је ученик надмашио учитеља.
„На преметима од лима види се сваки сувишни милиметар, па осим дизајна јако је битна и прецизност, јер нема лемљења, ни лепења. Спој који се направи је нераскидив, зато је неопходна прецизност, мирна рука и стрпљење како би сваки лим паметно био утрошен. А, не морам ни да кажем колико заправо жене обраћају више пажње на детаље од мушкараца“, каже Славица.
За три деценије, колико се бави овим послом стекла је сталне муштерије, а од прихода је школовала децу. За ову вредну жену ниједан мушки посао није ни тежак, ни стран јер након шпинцагли и штеклова, Славица се у коштац хвата са апаратом за варење и не одустаје. Титулу главног мајстора заслужено је добила.
РИНА
