Zakoračio u osmu deceniju, ali ne odustaje od rada na njivi: Hajrudin iz Prijepolja najbolji je dokaz da su godine samo broj na papiru (FOTO)

Prijepolje – Iako je zakoračio u osmu deceniju života, Hajrudin Hasanagić iz okoline Prijepolja ne odustaje od rada na zemlji. Na njegovom gazdinstvu povrće uspeva tokom cele godine – od paradajza i paprike, pa sve do brokolija, karfiola, luka i krompira.

Sve što proizvede završava na trpezama širom Polimlja i severa Crne Gore. Upoznajte ovog neumornog domaćina, čiji dani su i dalje ispunjeni radom, posvećenošću i ljubavlju prema poljoprivredi.

– Ja ovo volim da radim, još kada bih mogao da radim onoliko koliko volim da radim, pa to bi bilo čudo. Trudim se da sve bude uredno. Neko u plastenike stavlja folije, međutim ja to ne radim. Radim polako, oplevim oko svake biljke, okopam, zalijem. Svaku papriku pogledam, kada prođem brzo ništa ne vidim, nego sve polako radim od jedne do druge – priča Hajrudin za RINU, oslanjajući se na iskustvo i dugogodišnju praksu.

Na Hajrudinovom imanju, gde je pre skoro četiri decenije postavio prvi plastenik, danas je sve u punom rodu. Paradajz već crveni, paprika je spremna za berbu, a brokoli, karfiol, luk i krompir uzgajaju se tokom cele godine, zahvaljujući znanju i dugogodišnjem iskustvu ovog vrednog domaćina.

– U svojim parcelama počinjem sa rasadom, sve vrste rasada. Od kupusnjača, čaše paradajza, paprike, krastavca i drugog povrća. Non stop vršim preklapanje u kulturama. Vrši se smena. Pre 15 dana ovde je bio rasad i sve su bile čaše, a sada je već zreo paradajz. Obično odgajim od tri do pet kultura na ovom prostoru, ove godine pokušaću i šestu kulturu za godinu dana – objašnjava ovaj domaćin, koji svaki pedalj zemlje koristi maksimalno.

Uprkos godinama, Hajrudin ne posustaje. Njegov dan počinje rano, a svaki plod koji ubere rezultat je posvećenosti, vrednog rada i iskrene ljubavi prema zemlji.

– U poslu mi pomaže supruga, mada je i ona u godinama i sve teže podnosi rad. Snajka mi najviše pomaže, ona je vredna i zna sve poljoprivredne poslove da radi. Ja uradim 70% celog posla, a oni 30% – kaže Hajrudin kroz osmeh, zadovoljan što rad nije pao samo na njegova leđa.

Plodovi sa njegovog imanja završavaju na trpezama Polimlja i severa Crne Gore. Kupci ih prepoznaju jer znaju da je ono što Hajrudin proizvede domaće, provereno i, što je najvažnije, vrhunskog kvaliteta.

Za ovog vremešnog, ali neumornog poljoprivrednika, rad na zemlji nije obaveza već način života. Njegov primer dokaz je da ljubav prema zemljoradnji ne zna za godine, i da vredne ruke, čak i nakon sedamdesetih, mogu hraniti mnoge.