Žana je heriona iz Čačka: Rekorderka u doniranju krvi zaveštala je svoje organe i na druge uticala da postanu donori (FOTO)

Čačak - Davanje krvi jedno je od najhumanijemih dela, jer je to lek koji ne može da se kupi i neprocenjive je vrednosti. Uz davanje krvi, donorstvo organa je odraz čovečnosti i požrtvovanosti. Prava heriona koja je svoje ime upisala kao rekorderkau davanju krvi, ali je i zaveštala svoje organe jeste Žana Marković iz Čačka.

- Ja sam krv počela da dajem 1995. godine u Tehničkom remontnom zavodu. Posle toga sam davala gde god su me zvali, u bolnici i svuda gde je bilo potrebno. Ukupno sam do pre dve godine, dok se nisam razbolela, dala krv 85 puta. Najviše sam davala za decu, kada dođu roditelji i mole jer je njihovom detetu hitno potrebna krv. To mi je uvek bilo najvažnije, priča za RINU ova Čačanka.

Zaveštala je Žana sve svoje organe i o tome obavestila tfamiliju. Želi, kako kaže, da bude humana i posle života.

- Odluka da budem donor organa došla je jednostavno, iz glave. Ne želim da budem sebična, ako ja živim, mogu i drugi da žive zahvaljujući meni. Pokušavam da i druge pokrenem, u mojoj firmi, među ljudima koje znam, naučila sam i moje ćerke da budu dobrovoljni davaoci krvi. Mnoge drugarice i prijatelje sam podstakla da postanu donori organa i plazme, rekla je Žana.

Otkriva da je imala i veliku životnu borbu sa gojaznošću. Imala je 150 kilograma, ali da se bori kao lavica. Lekari su joj na VMA rekli da ako za tri meseca ne smrša 40 kg, završiće u invalidskim kolicima, jer joj je propala hrskavica u desnom kolenu.

- Pokušavala sam sama, ali nije išlo pa sam u Beogradu, u Klinici za gojaznost kod doktora Subotića, uspela da smršam dovoljno da me pozovu na operaciju želuca. Ta operacija se zakomplikovala, umesto sat i po, trajala je osam sati, imala sam i kliničku smrt. Posle toga sve je krenulo nizbrdo – višak kože, višak tkiva, pa se javio i problem sa debelim crevom. Sve je to bila posledica operacije. Ali sam nastavila da se borim. Posle sam skinula na 100 kilograma, pa operisala koleno i za pet meseci se potpuno oporavila. Danas imam 52 kilograma. Mogu da hodam, mogu da radim, i dalje se borim zbog bolesti debelog creva, ali verujem da će biti dobro, ne odustaje od borbe hrabra Čačanka.

U životu je vodi samo jedan moto, a to je da bude humana u svakom momentu, kad god može.

- Sve dobro, dobrim se vrati. Svakome danas učini nešto lepo, pogledaj u Boga i dobro će ti se vratiti. Nikada se nisam pokajala ni zbog jedne odluke. Ni zbog ta tri dana slobodno što se dobiju kada dajete krv. meni to nikada ništa nije značilo. Bitno je da sam pomogla. Uvek sam bila srećna kada dođem kući i kažem: „Dala sam krv detetu, nekom kome je trebalo. Molila bih sve ljude dobre volje da se ugledaju na mene: život je jedan. Produžimo nekome život. Dajmo malo radosti bilo detetu, bilo odraslom, bilo starom. Da još neko živi – kao mi, poručuje Žana.