Završile škole pa se udale u selo, pod istim krovom žive svekrve, majke i snajke: Dom Erića u Gornjim Banjanima pun je ljubavi i sloge, praznična jutra kod njih su najlepša slika (FOTO)

Gornji Milanovac – Nekada su zadružne porodice u kojima  su stasavali naši preci bile normalna pojava, ali danas je  prava je retkost videti složnu mnogočlanu porodicu u kojoj živi dvocifren broj članova i to pod jednim krovom. Da je to ipak moguće i da za trpezom sedi nekoliko generacija dokazuju Erići iz sela Gornji Banjani kod Gornjeg Milanovca. Ono što takođe oduševljava jeste da su pod istim krovom ovde majke, svekrve i jetrve i to bez ijednog prekog pogleda i reči.

U zajednici ovde žive dve generacije svekrva, dve generacije snajki, deda, unuci i praunuci. Ma koliko delovalo nemoguće život pod jednim krovom 14 članova zaista je moguć, ali ovde je presudna ona narodna „gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna“. Snajke, iako jako mlade navikle su se na život u velikoj porodici bez problema.

- Dogovor kuću gradi, tako se i mi dogovramo o svemu. Niko nema posebna zaduženja već je sve stvar trenutka i organizacije. Završavamo poslove na imanju i u kući, oko kuhinje. Bitno je da se svi poslovi odrade, da se ručak skuva i sve sredi oko dece. Kad ima više žena u kući, samim tim to je onda i lakše. Iako zna sa sobom da nosi određenu  težinu, život žene na selu ipak ima svoje prednosti. Posebno lepo je kada su praznici, kada spremamo trpezu zajedno i posle se za stolom svi okupimo,  kaže za RINU snajka Marija Erić.

Da je dogovor među svim čalnovima porodice najvažniji potvrđuje i druga snajka porodice Erić, Ljiljana. Kaže da je njenim drugaricama bilo čudno kada se udala u selo i još pod krov u kom živi više generacija, ipak kroz godine koje prolaze njihovu početnu sumnjičavost je demantovala.

- Ima života za mlade žene na selu, Gornji Banjani to zaista potvrđuju jer ovo je selo u kom ima najviše mladih bračnih parova, mnogo mladih majki i najviše dece od svih sela u gornjomilanovačkoj opštini. Posla ima dosta i oko kuće i oko imanja, ali kao što smo već rekli – dogovor kuću gradi. I ono što je najvažnije mališani ne moraju da nam idu u vrtić, jer uvek imaju sa kim da se igraju i uvek ima neko da ih čuva, rekla je Ljiljana.

Njihov dom pun je dečje graje i ljubavi, a kako kažu, to je najveća sreća. Mališani rastu bezbrižno, dok ih čuvaju majke i baka.

- Ja sam došla u zajednicu i od početka braka živela  sa svekrvom. To je bio odnos pun poštovanja i ljubavi i ja sam to prenela na moje snajke koje zaista gledam i ne odvajam od moje dece. Trudim se da im pomognem koliko mogu, da im ne smetam, da imaju i svoju privatnost. Poštovanje i ljubav, to je ono što je najvažnije, kaže svekrva Vesna.

I upravo tako, zajedno i ponosno stoje, svoji na svome,  čuvajući prave porodične vrednosti, srećni što su svi zajedno i kada je dobro i kada je loše, a tome uče i svoju decu. Erići pokazuju da iako muškarci rade teške poslove u polju, jake seoske žene i dalje su te koje su stub i oslonac svake kuće.